Eksploatacija litijuma i bora

Rezultati istražnih bušenja kompanije „Rio Tinto” u zapadnoj Srbiji otkrila su da se dva vrlo vredna elementa – litijum i bor – nalaze na prosečnoj dubini od 500 metara. Prema tome, eventualna eksploatacija ova dva elementa obavljala bi se podzemnom metodom. Tako na površini ne bi dolazilo do promena – jedino bi se morali uraditi transportni putevi od jame do flotacije, gde bi se prethodno sprovelo drobljenje rude.

Kad je reč o jalovini nakon separatnog izdvajanja litijuma i bora, u projektu bi trebalo predvideti da se usitnjena jalovina nakon flotacije vraća u podzemni otkopani prostor. To sam video u Francuskoj – Lorana, gde sam kao francuski stipendista proveo 10 meseci na specijalizaciji.

Neutralisanje hemijskih materija i kiselina pri izdvajanju litijuma i bora već je poznato.

U svakom slučaju, za dobijanje eksploatacione dozvole potrebno je napraviti elaborat o zaštiti životne sredine, u čiju izradu treba da se uključe naučne ustanove u republici.

Kod eventualne eksploatacije litijuma ne treba dozvoliti da se izvozi kao sirovina, već bi se morao izgraditi pogon za proizvodnju električnih baterija u Srbiji. Naime, po važećem rudarskom zakonu, rudarska renta na finalni proizvod iznosi sedam odsto, osim u slučaju „Gasproma”, gde je, po ranijem zakonu, tri odsto.

Ukoliko bi se dozvolila eksploatacija litijuma i bora, mora se obezbediti maksimalna zaštita životne sredine.

Eksploatacija bi zaposlila znatan broj ljudi na rudarskim poslovima i u transportu. Uticala bi na smanjenje koncentracije ugljen-dioksida, pošto bi bilo više vozila na električni pogon, a smanjio bi se broj automobila i kamiona koji koriste fosilna goriva, naročito u gradovima, što bi donekle smanjilo i određena zdravstvena oboljenja, naročito kod dece.
Miroslav Klašnja,dipl. inž. mašinstva,
Novi Sad