Експлоатација литијума и бора

Резултати истражних бушења компаније „Рио Тинто” у западној Србији открила су да се два врло вредна елемента – литијум и бор – налазе на просечној дубини од 500 метара. Према томе, евентуална експлоатација ова два елемента обављала би се подземном методом. Тако на површини не би долазило до промена – једино би се морали урадити транспортни путеви од јаме до флотације, где би се претходно спровело дробљење руде.

Кад је реч о јаловини након сепаратног издвајања литијума и бора, у пројекту би требало предвидети да се уситњена јаловина након флотације враћа у подземни откопани простор. То сам видео у Француској – Лорана, где сам као француски стипендиста провео 10 месеци на специјализацији.

Неутралисање хемијских материја и киселина при издвајању литијума и бора већ је познато.

У сваком случају, за добијање експлоатационе дозволе потребно је направити елаборат о заштити животне средине, у чију израду треба да се укључе научне установе у републици.

Код евентуалне експлоатације литијума не треба дозволити да се извози као сировина, већ би се морао изградити погон за производњу електричних батерија у Србији. Наиме, по важећем рударском закону, рударска рента на финални производ износи седам одсто, осим у случају „Гаспрома”, где је, по ранијем закону, три одсто.

Уколико би се дозволила експлоатација литијума и бора, мора се обезбедити максимална заштита животне средине.

Експлоатација би запослила знатан број људи на рударским пословима и у транспорту. Утицала би на смањење концентрације угљен-диоксида, пошто би било више возила на електрични погон, а смањио би се број аутомобила и камиона који користе фосилна горива, нарочито у градовима, што би донекле смањило и одређена здравствена обољења, нарочито код деце.
Мирослав Клашња,дипл. инж. машинства,
Нови Сад