Veliko carstvo ptica

Kažu da je Angelina, majka despota Đurđa Brankovića, spas od Turaka našla na skeli koja je prelazila Savu. Skela se nasukala na istočni deo bare i od njenih ostataka je napravljena crkva brvnara. Kasnije je Angelina osnovala ženski manastir Obed po kome je i bara nazvana Obedska. Pre 150 godina za baru se zainteresovao Eduard Hodek iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i oduševljeno izjavio da je to pravi ptičiji eldorado. Dvadeset godina kasnije carska porodica je dekretom zaštitila ovo područje. Tako je Obedska bara postala prvo zaštićeno područje u Evropi i drugo u svetu (posle Jeloustonskog parka).

(/slika2)Obedska bara se nalazi pored reke Save, a od Beograda je udaljena pedesetak kilometara. Potkovičastog je oblika i pruža se od Kupinova do Obreža. Za posetioce je najbolji pristup od motela u Obrežu koji drže „Vojvodinašume”. Postoji i mogućnost obilaska dela bare čamcima.

Obedska bara je stanište preko 200 vrsta ptica od kojih čak 140 ima status prirodne retkosti. Primećeno je da se posle četiri decenije ponovo pojavljuje ibis, poznat kao sveta ptica egipatskih faraona. Na bari se gnezdila i crna čaplja, ali je ona istrebljena zbog neobično lepog perja. Bele, sive i čaplje kašikare su, pored crnih i belih roda, najčešće ptice na bari, a tu je i raznovrstan pačji rod, mali gnjurac, gak, eja močvarica, zatim orao belorepan i krstaš. Bogatstvo bare dopunjuje dvadesetak vrsta ribe i desetak vrsta vodozemaca. Njenu scenografiju čini i pet stotina vrsta biljaka, a nivo vode varira u odnosu na vodostaj Save pa se vrlo često tokom leta svodi na uzan kanal pored Obreža.

(/slika3)Selo Kupinovo je nastalo kao podgrađe grada Kupinika. Podigli su ga Ugri u 13. veku, a početkom 15. ga preuzeo despot Stefan Lazarević. Posle propasti države despota Đurđa Brankovića, Kupinik je postao prestono mesto njegovih naslednika. Tada je podignuta crkva Sv. Luke koja postoji i danas i smatra se najstarijom u Sremu. Pored crkve je sačuvana stara trščara sa slamnatim krovom, ambar i peć za pečenje hleba. Ambar i plot su ukrašeni lepim cvetnim ukrasima izrezbarenim u drvetu. Rezbarenjem je ukrašeno i nekoliko preostalih ambara sa kotobanjama, delo čuvenog majstora Paje Čarapića iz Kupinova. Ova spremišta za kukuruz su nekad bila karakteristična za sva sremska domaćinstva. Danas ih je sačuvano tek nekoliko. U selu se nalazi i Finansijska kasarna, sagrađena u 18. veku, i crkva Svetog duha iz 1810. godine koja je spaljena tokom Drugog svetskog rata. Njena obnova je započeta pre deset godina, ali nedostatak novca usporava radove.

U centru Kupinova se nalazi spomen česma iz koje u dva mlaza izbija topla arteska voda. Sumporovita je, a kažu da ima i gvožđa pa se preporučuje za probavne organe, kožna oboljenja, reumatizam... Spisak je poduži, ali voda nije zvanično verifikovana pa terapiju koristi svaki bolesnik po sopstvenoj proceni. I kako je to već uobičajeno, svaki pacijent ima svoju priču koja potvrđuje da je baš ta voda izlečila pokojnog Ljubu, pokojnog Simu i pokojnu Mariju. Mališani iz Kupinova ne razmišljaju mnogo o lekovitosti vode, ali ih je teško isterati ispod njenog toplog mlaza. Tog dana kad sam obilazio Obedsku baru, pošteno sam se napešačio putevima oko nje, pa sam, dok sam čekao autobus, zavrnuo nogavice i poturio noge pod mlaz tople vode. Posle nekoliko minuta sav umor je nestao, a topla voda je prijala uprkos temperaturi od 35 stepeni Celzijusa.

Do Obreža i Kupinova saobraćaju autobusi Laste nekoliko puta dnevno iz Beograda i Rume. U motelu u Obrežu je moguće noćiti i obedovati, a u Kupinovu postoji domaćinstvo koje se bavi seoskim turizmom, a deo ponude je i vožnja čamcem po bari. Za posmatrače ptica je najbolje da malo porane i trud će se sigurno isplatiti.