Leonardo među Beograđanima

Poznat po remek-delima „Tajna večera” i „Mona Liza”, Leonardo da Vinči je svoju genijalnost pokazao i originalnim nacrtima robota, letelica, automobila, paraglajdera, topa… koji nas zadivljuju samom činjenicom da ih je slavni slikar imao na umu pre pet vekova i da je savršeno predvideo našu stvarnost.

Publika do 1. avgusta može da vidi šezdeset pet takvih mašina, napravljenih po nacrtima čuvenog Leonarda na izložbi eksponata pod nazivom „Leonardovi modeli i mašine” u Galeriji DIN „Fabrika duvana” A D Niš u Ulici Tošin bunar 130 u Zemunu. Ovi eksponati su nastali po originalnim Leonardovim nacrtima, uz korišćenje materijala i tehnologija iz njegovog vremena. Pored modela, izložene su i reprodukcije crteža po kojima su oni nastali.

Iako se ne nalazi u centru Beograda, galerija ima reprezentativan prostor koji je klimatizovan, i opremljen video i audio tehnikom koja dočarava vizuelno kako Leonardove mašine funkcionišu. Pored svakog eksponata, nalaze se crtež i kraći tekst koji objašnjava eksponat.

S obzirom na to da je izložba kompletno preseljena iz Firence, prvo u Niš, a sada i u Beograd, svi natpisi su od italijanskog organizatora u celini preuzeti i doslovno prevedeni. U luksuzno opremljenom katalogu svi eksponati su razvrstani u grupe: civilne mašine, hidraulične sprave, hidraulične mašine i vojne sprave baš kako je uradio i italijanski izlagač u Firenci. Vrlo pregledna, izložba nudi obilje materijala i fascinira Leonardovim idejama. Da sve bude još ekskluzivnije, za domaćeg posetioca ulaz je besplatan (dok u inostranstvu košta od 10 do 25 evra).

Izložba je iz svog sedišta u Firenci samo dva puta išla na gostovanja, jednom u Rim, potom u Čikago, ali sa manje eksponata nego što ih je dobio Beograd.

Iza ove postavke stoji entuzijazam Radovana Laleta Đurića, slikara koji već 36 godina živi i radi u Njujorku, koji je i njen donator zajedno sa korporacijom „Filip Moris”.

(/slika2)– Prvi put van Firence ova izložba gostuje sa 65 eksponata – na primer, u Čikagu je pokazano samo četrdeset. Prvi put sam ovako nešto video u jednoj crkvi u Veneciji i odmah poželeo da stupim u kontakt sa jednim od vlasnika, Đanijem Frankijanijem. Kad su pregovori počeli, za dva meseca leteo sam 18 puta za Veneciju i Firencu. „Filip Moris” i ja smo manje platili nego svojevremeno Čikago, kupili smo i pravo na fotografije crteža, dovoljno je reći da se sada više gotovo i ne dozvoljava fotografisanje Leonardovih knjiga i crteža. Jovan Ćirilov je pisao knjigu, a ja sam je dizajnirao. Dakle, pred nama je kompletna izložba iz Firence, kaže Radovan Lale Đurić koji je i osnivač Fondacije za mlade umetnike zahvaljujući „Filipu Morisu”, dodajući da je građanima Srbije hteo da priušti to zadovoljstvo da ovako nešto pogledaju u svojoj zemlji.

– Mi svakodnevno živimo u ovim Leonardovim izumima. U Nišu je bilo trideset hiljada posetilaca, a nadamo se da će do 1. avgusta Galeriju na Tošinom bunaru posetiti mnogo više ljudi, priča Đurić i objašnjava da je Galerija u Nišu, takođe, reprezentativna, ali da je vlasnik namerno jedan deo ostavio neomalterisan kako bi sačuvao autentičnost jednog dela prostora koji je svojevremeno bio bombardovan.

U beogradsku knjigu utisaka sa izložbe, jedan od posetilaca je zapisao da je siguran kako je Leonardo izmislio vremeplov, sa njim uspeo da doputuje u 20. vek i vidi sve to, a potom se vrati u svoje vreme i nacrta sve što je video .Iako je to šala, mnogo je onih kojima je upravo to na umu dok posmatraju ovu postavku.