Sumnja u fer suđenje Brčiću

Tivat – Suđenje Iliji Brčiću, načelniku odeljenja za razvoj u Generalštabu Vojske Crne Gore, kapetanu bojnog broda, koji je uhapšen novembra prošle godine u Italiji na osnovu Interpolove poternice i presude splitskog županijskog suda o navodnim ratnim zločinima tokom rata u Hrvatskoj, dobilo je neočekivan obrt. Italijanski tužilac koji se ranije zalagao za izručenje Brčića Hrvatskoj, predložio je Apelacionom sudu da se zahtev za ekstradiciju oficira Vojske Crne Gore odbije, ocenivši da mu pred hrvatskim pravosuđem ne bi bilo omogućeno pravično suđenje.

On je to obrazložio činjenicom da je Brčiću suđeno u bekstvu, iako se definicija bekstva ne može primeniti u slučaju kada lice nije obavešteno da se slučaj vodi protiv njega. Uz to je naveo i izveštaje međunarodnih organizacija i Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj, na osnovu kojih se ne može garantovati nepristrasno i fer suđenje. „Kada je u pitanju slučaj Brčić, ne možemo reći da se radilo o nekom beguncu koji se sakrivao jer se znao njegov telefon, adresa i mogao je glatko da bude informisan o tužbi za koju ga tereti hrvatsko sudstvo. On je stigao u Italiju u službenu posetu na poziv NATO-a, kao član visoke državne delegacije Crne Gore”, istakao je tužilac Lombardi.

U Ministarstvu odbrane Crne Gore kažu da je takvo postupanje tužioca veoma retko u italijanskom pravosuđu i da može biti veoma značajno za odluku sudskog veća, koja se očekuje naredne sedmice. I advokatski tim bivšeg oficira Vojske Jugoslavije predstavio je argumentaciju odbrane, a Brčić je ponovio da je nevin i izrazio strahovanje da će u slučaju ekstradicije biti predmet suda zasnovanog na etničkim i verskim osnovama.

Prema presudi hrvatskog pravosuđa iz 1993. godine Brčić je optužen da je u periodu od 14. septembra 1991. godine do januara 1992. godine kao zapovednik ratnog broda VPBR 34 „bez vojnog opravdanja naredio svojim podređenima da bombarduju Split, Kastele, otoke Brač, Hvar i Šoltu, prilikom čega je prouzrokovao mnogobrojne ljudske žrtve, kao i destrukciju kulturnih, industrijskih i civilnih objekata”. Hrvatski Vrhovni sud je uz zatvorsku kaznu, Brčiću izrekao i doživotno proterivanje iz Hrvatske.

Brčić je bio jedan od tridesetak optuženih oficira JNA, na čelu sa viceadimiralom JNA i zapovednikom komande Vojno-pomorske oblasti Milom Kandićem, koje se terete za napade na Split i obližnja ostrva u septembru 1991. godine.

Nakon višemesečnog pritvora u rimskom istražnom zatvoru visoki oficir Vojske Crne Gore je premešten u vojni zatvor Santa Maria Capo Vetere kod Napulja, jer Apelacioni sud nije izašao u susret garancijama i zahtevu ministra odbrane Crne Gore, Bora Vučinića da ekstradiciju čeka na slobodi.

Crnogorsko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da nije raspolagalo zvaničnom informacijom da je Brčić bio na poternici Hrvatske, ali u Službi Vojne bezbednosti na skupštinskom Odboru za bezbednost i odbranu su svojevremeno saopštili kako ima indicija da je vojna policija znala da Brčića potražuju hrvatske vlasti zbog sumnje da je počinio ratni zločin na teritoriji te države. Zbog „slučaja Brčić” istragu o tome da li je Ministarstvo odbrane znalo da je ovaj oficir na Interpolovoj poternici naredio je i bivši crnogorski premijer Željko Šturanović.