Сумња у фер суђење Брчићу

Тиват – Суђење Илији Брчићу, начелнику одељења за развој у Генералштабу Војске Црне Горе, капетану бојног брода, који је ухапшен новембра прошле године у Италији на основу Интерполове потернице и пресуде сплитског жупанијског суда о наводним ратним злочинима током рата у Хрватској, добило је неочекиван обрт. Италијански тужилац који се раније залагао за изручење Брчића Хрватској, предложио је Апелационом суду да се захтев за екстрадицију официра Војске Црне Горе одбије, оценивши да му пред хрватским правосуђем не би било омогућено правично суђење.

Он је то образложио чињеницом да је Брчићу суђено у бекству, иако се дефиниција бекства не може применити у случају када лице није обавештено да се случај води против њега. Уз то је навео и извештаје међународних организација и Стејт департмента о стању људских права у Хрватској, на основу којих се не може гарантовати непристрасно и фер суђење. „Када је у питању случај Брчић, не можемо рећи да се радило о неком бегунцу који се сакривао јер се знао његов телефон, адреса и могао је глатко да буде информисан о тужби за коју га терети хрватско судство. Он је стигао у Италију у службену посету на позив НАТО-а, као члан високе државне делегације Црне Горе”, истакао је тужилац Ломбарди.

У Министарству одбране Црне Горе кажу да је такво поступање тужиоца веома ретко у италијанском правосуђу и да може бити веома значајно за одлуку судског већа, која се очекује наредне седмице. И адвокатски тим бившег официра Војске Југославије представио је аргументацију одбране, а Брчић је поновио да је невин и изразио страховање да ће у случају екстрадиције бити предмет суда заснованог на етничким и верским основама.

Према пресуди хрватског правосуђа из 1993. године Брчић је оптужен да је у периоду од 14. септембра 1991. године до јануара 1992. године као заповедник ратног брода ВПБР 34 „без војног оправдања наредио својим подређенима да бомбардују Сплит, Кастеле, отоке Брач, Хвар и Шолту, приликом чега је проузроковао многобројне људске жртве, као и деструкцију културних, индустријских и цивилних објеката”. Хрватски Врховни суд је уз затворску казну, Брчићу изрекао и доживотно протеривање из Хрватске.

Брчић је био један од тридесетак оптужених официра ЈНА, на челу са вицеадимиралом ЈНА и заповедником команде Војно-поморске области Милом Кандићем, које се терете за нападе на Сплит и оближња острва у септембру 1991. године.

Након вишемесечног притвора у римском истражном затвору високи официр Војске Црне Горе је премештен у војни затвор Санта Мариа Цапо Ветере код Напуља, јер Апелациони суд није изашао у сусрет гаранцијама и захтеву министра одбране Црне Горе, Бора Вучинића да екстрадицију чека на слободи.

Црногорско Министарство одбране тврдило је да није располагало званичном информацијом да је Брчић био на потерници Хрватске, али у Служби Војне безбедности на скупштинском Одбору за безбедност и одбрану су својевремено саопштили како има индиција да је војна полиција знала да Брчића потражују хрватске власти због сумње да је починио ратни злочин на територији те државе. Због „случаја Брчић” истрагу о томе да ли је Министарство одбране знало да је овај официр на Интерполовој потерници наредио је и бивши црногорски премијер Жељко Штурановић.