Osmoletka za odrasle

Među 15 hiljada beogradskih „osmaka” koji su ovih dana položili završni ispit i spremaju se za upis u srednje škole, nalazi se i sedamdesetak učenika Škole za osnovno obrazovanje odraslih „Braća Stamenković”. Od tog broja većinu njih čine takozvani prerasli osnovci koji su nastavu završili po skraćenom programu redovnih osnovnih škola, dok 11 čine odrasli koje su se školovali putem programa „Druga šansa”. I dok je za male maturante iz redovnih škola diploma o završenom osnovnom obrazovanju samo stepenica za dalje školovanje, đacima ove i drugih „večernjih škola” ona pre svega znači mogućnost da se zaposle i obezbede egzistenciju.

– Ove godine imali smo jednu uzornu generaciju, tako da će na naše zadovoljstvo petnaestak učenika, što redovno, što vanredno upisati srednje škole. Najviše se zanimaju za Saobraćajnu, Građevinsku, PKB školu, odnosno za zanimanja koja će im omogućiti brzo zaposlenje. Tome treba dodati pet-šest učenika koji će upisati Srednju zanatsku školu, s kojom godinama imamo dobru saradnju. Ipak, većina učenika, nažalost ne nastavlja školovanje, i to je nešto što se godinama pa i decenijama ne menja – objašnjava dr Milovan Milović, direktor Škole za osnovno obrazovanje odraslih „Braća Stamenković”.

Uzroci takvog stanja su različiti. Većina đaka je pre svega zainteresovana za rad u komunalnim preduzećima, poput „Gradske čistoće” ili za fizičke poslove u građevinarstvu, za šta im je dovoljna i osnovna škola. Deo njih, naročito ženske dece, brzo formira porodice, a na odluku da ne nastave školovanje utiče i sveopšta društvena klima i način života... Ipak, poslednjih godina primećeni su određeni pomaci.

Inače, Škola za osnovno obrazovanje odraslih „Braća Stamenković” postoji već sedam decenija, ali je poslednjih godina u značajnoj meri promenila organizaciju. Dok su ranije većinu njenih đaka činili odrasli ljudi, poreklom iz ruralnih sredina koji su tu pod „stare dane” završavali školu (setimo se serije „Kamiondžije”), danas su to većinom „prerasli osnovci”. Među njima je dosta romske dece koja su iz različitih razloga prekidala školovanje, ali i dece iz nesređenih porodica koja svojim ponašanjem nisu mogla da se uklope u redovne škole. Ima naravno i odraslih, ali oni su u manjini. Za sve njih je zajedničko da im je ova škola jedini prozor u svet.

– Našu školu pohađa oko 600 učenika od prvog do osmog razreda, raspoređenih u 34 odeljenja. Većinu njih čine prerasli osnovci, koji u mlađim razredima uglavnom imaju od 10 do 12, a u starijim od 14 do 18 godina. To su deca koja dolaze iz redovnih škola, gde su usled različitih okolnosti ponavljala razred ili prekidala školovanje. Oni rade po skraćenom programu redovnih osnovnih škola, koji od prvog do osmog razreda traje četiri godine, tako da za jednu godinu završe dva razreda. Od 2014. godine uključeni smo i u program „Druga šansa”. On je uglavnom namenjen odraslim osobama koje ranije nisu imale nikakav kontakt sa školom. Oni na elementarnom nivou stiču obrazovanje koje ukupno traje tri godine mada uz molbu Nastavničkom veću može biti i kraće. Polaznicima ovog projekta škola uglavnom služi da zadrže radna mesta ili da višegodišnji rad preko omladinske zamene stalnim zaposlenjem – ističe direktor Milović.

Da bi im izašla u susret škola je polaznicima „Druge šanse” omogućila da nastavu prate u popodnevnim satima, posle radnog vremena, i to na više punktova u gradu. Na desetak lokacija radi se i sa preraslim osnovcima, a jedan od najvećih problema ove škole, koja obuhvata decu sa prostora opština Palilula, Zvezdara, Voždovac, Stari grad i Grocka, to je što još je ona od 1999. godine dislocirana iz svojih prostorija u Ulici Starine Novaka, odnosno što je zgrada koju je koristila dodeljena drugoj ustanovi. Od tada škola deli prostor sa ŠOOO „Đuro Salaj” na teritoriji opštine Savski venac, a nastavu drže i kao „gosti” redovnih škola, ali i po kontejnerima u nehigijenskim naseljima i drugom neadekvatnom prostoru. To predstavlja problem posebno u procesu digitalizacije nastave i primeni savremenih metoda. Zato iz škole očekuju od nadležnih, kojima su se u više navrata obraćali, da im izađu u susret i reše ovaj višegodišnji problem.