Politika kroji model privatizacije NIS-a

Ni posle dve godine posle reorganizacije Naftne industrije Srbije, što je bio preduslov za početak privatizacije ove kompanije, NIS se nije pomerio s mrtve tačke, osim što je izgubljeno mnogo vremena. Na raspisivanje tendera se i posle dva odlaganja još čeka, kvalitet goriva iz domaćih rafinerija je takav da ono ne može da se izvozi, a u vladi još ne mogu da se dogovore kako će privatizovati NIS... Uprkos tome što je prethodna vlada usvojila strategiju privatizacije domaće naftne kompanije, prema kojoj treba ići na etapnu prodaju, u prvoj fazi 25 odsto uz dokapitalizaciju od 12,5 procenata.
Aleksandar Popović, ministar energetike i rudarstva, kaže da za razloge kašnjenja privatizacije treba pitati koalicione partnere. Pre svega DS, jer se G 17 već izjasnio da je za većinsku prodaju. Resorno ministarstvo, kaže Popović, podržava predloženu strategiju i smatra da ne postoje nikakve prepreke da se što pre uđe u manjinsku privatizaciju, odnosno zalaže se za najbrži mogući proces kako bi se manjinski paket unutar NIS-a privatizovao.

Činjenica je, međutim, da je NIS izgubio mnogo vremena, a da nije modernizovan, iako je, podseća on, još 2001. godine uvedena Uredba o zabrani uvoza derivata, čiji je cilj bio da podigne tehnološki nivo NIS-a, odnosno da se na ovaj način obezbedi novac za njegovu modernizaciju, što nije dalo rezultate. NIS se za proteklih pet-šest godina nije modernizovao.

Upitan da za "Politiku" prokomentariše zašto se privatizacija NIS-a stalno odlaže i kada se može očekivati jasan stav DS-a o tome, potpredsednik vlade Božidar Đelić je rekao da će se "u najskorije vreme sve znati ", ne želeći da precizira šta to zapravo znači.

U međuvremenu, strane kompanije kupuju rafinerije u okruženju. Poslednji primer je ruski "Zarubežnjeft" koji je postao vlasnik Rafinerije Brod u Republici Srpskoj, čiji je kapacitet prerade oko četiri miliona tona godišnje, dakle kao i NIS-ov. Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje kome će onda novi vlasnik NIS-a, nakon što se kompanija modernizuje tek za pet godina, moći da prodaje svoje gorivo.

U Odboru za energetiku DS-a se, kako je potvrđeno "Politici", slažu da je vreme za početak privatizacije NIS-a bespotrebno izgubljeno, dodajući da je to zato što se očekivalo da će neko u vladi reći da predloženi koncept privatizacije nije najbolji i ponuditi novi, što se nije dogodilo. 

U ovom odboru ističu i da je bilo nekoliko predloga kako bi se mogao privatizovati NIS. Jedan od predloga, po uzoru na mađarski MOL, podrazumeva da se u narednih sedam do osam godina na berzu iznosi po 10 do 15 odsto akcija. Novac bi se uložio u modernizaciju i dobila bi se kompanija koja bi potom mogla veoma dobro da se proda, a država bi još neko vreme ostala vlasnik.

Drugi predlog je da se prihvati etapna privatizacija, kako bi strateški partner s vremenom postao većinski vlasnik NIS-a. Međutim, s kojim će se predlogom na kraju izaći zavisi i od sveukupne političke situacije u zemlji, pre svega statusa Kosmeta. Poznato je da je ruski "Gaspromnjeft" zainteresovan za NIS, ali pod uslovom da se odmah ide u privatizaciju većinskog dela, odnosno 51 odsto kompanije. Ukoliko vlada proceni da je to najbolje rešenje ne samo za NIS već i za državu, ona bi bez raspisivanja tendera mogla ovaj posao da završi očas posla.