Uz Hag, uslov i „kosovska realnost”

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 10. jula – Dok Evropska unija prikuplja novac za jačanje kosovske nezavisnosti, a Zapad sve glasnije preporučuje Beogradu da prizna vladu Hašima Tačija, nastavak evrointegracija Srbije je do daljeg „pod ledom” zbog nepotpune saradnje sa Haškim tribunalom. Ispunjavanje postojećeg haškog uslova dovoljno je težak zadatak za srpsku vladu, kojoj jedino aktiviranje potpisanih sporazuma sa EU i njeni fondovi mogu pomoći da ostvari predizborna obećanja, a na pomolu su dodatni zahtevi Beogradu. Rojters u svojoj analizi zaključuje da Hag nije jedino iskušenje za Srbiju, i da je drugi važan test „realnost u vezi sa Kosovom”.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa EU 29. aprila ove godine ostaće blokiran sve dok izveštajem glavnog tužitelja Tribunala Serža Bramerca ne bude potvrđeno da Beograd u potpunosti sarađuje sa Hagom. Prelazni sporazum (omogućava primenu odredaba iz SSP-a dok se čeka na njegovu ratifikaciju u zemljama EU) takođe ne može stupiti na snagu bez ispunjenja obaveza prema Tribunalu.

Doskorašnji potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić tvrdi da će hapšenje Stojana Župljanina biti dovoljan dokaz da Srbija u potpunosti sarađuje, i da će tako i pisati u septembarskom izveštaju glavnog tužitelja Tribunala Serža Bramerca, čime bi se aktivirao Prelazni sporazum i započela ratifikacija SSP-a.

Akcioni plan za integraciju Republike Srbije u EU koji je Đelić predstavio u Briselu predviđa dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU u decembru ove godine. U „starom” kabinetu ministra Đelića „Politici” je potvrđeno da „plan možda jeste preambiciozan u pogledu postavljenih rokova”. Brisel nikada nije zvanično saopštio da je ovaj plan Vlade Srbije nerealan ili loš. Većina članica EU je prošla istu proceduru za prijem u EU. Status kandidata za članstvo u EU pre završetka ratifikacije SSP-a imale su četiri države sadašnje članice EU (Slovenija, Estonija, Litvanija i Letonija), kao i Hrvatska koja je još kandidat za članstvo. Zagreb je potpisao SSP još u oktobru 2001. godine, a zahtev za članstvo podneo je u februaru 2003. godine. Status kandidata Hrvatska je stekla u junu 2004. godine, a general Ante Gotovina uhapšen je tek krajem 2005. godine, ali je Zagreb navodno mnogo ranije ubedio bivšu glavnu tužiteljku Haškog tribunala Karlu del Ponte da je Gotovina lociran i praćen, što je Hrvatima širom otvorilo vrata evrointegracija. 

Bez povoljnog izveštaja sadašnjeg tužitelja Serža Bramerca u septembru Srbija ne može aktivirati Prelazni sporazum, niti pokrenuti ratifikaciju SSP-a u 27 država EU, ali teorijski može zahtevati kandidaturu za članstvo.

Prema pisanju novosadskog „Dnevnika”, zvaničnici Evropske komisije su nezvanično savetovali Beograd da zahtev ne podnosi pre oktobra ove godine, a Akcioni plan koji je Đelić predstavio zaista predviđa podnošenje zahteva već za desetak dana.  

Diplomatski izvori „Politike” u Briselu nisu mogli potvrditi da je ovakve sugestije zaista bilo, ali su saglasni da je puna saradnja sa Hagom ključni faktor onoga što se ovde naziva „ubrzani put Srbije u EU”. Prema holandskim diplomatskim izvorima, to znači „Ratko Mladić u avionu za Hag”, i ništa manje od toga. 

Ako taj ključni uslov bude ispunjen, i ukoliko ne bude još nekih ključnih uslova, nova srpska vlada može se uskoro nadati novom statusu Srbije u EU, koji trenutno uz Hrvatsku uživaju još Turska i Makedonija. 

Bez toga, čini se, svejedno je da li će Beograd zahtev za članstvo u EU podneti u julu ili u oktobru.