Уз Хаг, услов и „косовска реалност”

Од нашег сталног дописника
Брисел, 10. јула – Док Европска унија прикупља новац за јачање косовске независности, а Запад све гласније препоручује Београду да призна владу Хашима Тачија, наставак евроинтеграција Србије је до даљег „под ледом” због непотпуне сарадње са Хашким трибуналом. Испуњавање постојећег хашког услова довољно је тежак задатак за српску владу, којој једино активирање потписаних споразума са ЕУ и њени фондови могу помоћи да оствари предизборна обећања, а на помолу су додатни захтеви Београду. Ројтерс у својој анализи закључује да Хаг није једино искушење за Србију, и да је други важан тест „реалност у вези са Косовом”.

Споразум о стабилизацији и придруживању који је Србија потписала са ЕУ 29. априла ове године остаће блокиран све док извештајем главног тужитеља Трибунала Сержа Брамерца не буде потврђено да Београд у потпуности сарађује са Хагом. Прелазни споразум (омогућава примену одредаба из ССП-а док се чека на његову ратификацију у земљама ЕУ) такође не може ступити на снагу без испуњења обавеза према Трибуналу.

Доскорашњи потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић тврди да ће хапшење Стојана Жупљанина бити довољан доказ да Србија у потпуности сарађује, и да ће тако и писати у септембарском извештају главног тужитеља Трибунала Сержа Брамерца, чиме би се активирао Прелазни споразум и започела ратификација ССП-а.

Акциони план за интеграцију Републике Србије у ЕУ који је Ђелић представио у Бриселу предвиђа добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ у децембру ове године. У „старом” кабинету министра Ђелића „Политици” је потврђено да „план можда јесте преамбициозан у погледу постављених рокова”. Брисел никада није званично саопштио да је овај план Владе Србије нереалан или лош. Већина чланица ЕУ је прошла исту процедуру за пријем у ЕУ. Статус кандидата за чланство у ЕУ пре завршетка ратификације ССП-а имале су четири државе садашње чланице ЕУ (Словенија, Естонија, Литванија и Летонија), као и Хрватска која је још кандидат за чланство. Загреб је потписао ССП још у октобру 2001. године, а захтев за чланство поднео је у фебруару 2003. године. Статус кандидата Хрватска је стекла у јуну 2004. године, а генерал Анте Готовина ухапшен је тек крајем 2005. године, али је Загреб наводно много раније убедио бившу главну тужитељку Хашког трибунала Карлу дел Понте да је Готовина лоциран и праћен, што је Хрватима широм отворило врата евроинтеграција. 

Без повољног извештаја садашњег тужитеља Сержа Брамерца у септембру Србија не може активирати Прелазни споразум, нити покренути ратификацију ССП-а у 27 држава ЕУ, али теоријски може захтевати кандидатуру за чланство.

Према писању новосадског „Дневника”, званичници Европске комисије су незванично саветовали Београд да захтев не подноси пре октобра ове године, а Акциони план који је Ђелић представио заиста предвиђа подношење захтева већ за десетак дана.  

Дипломатски извори „Политике” у Бриселу нису могли потврдити да је овакве сугестије заиста било, али су сагласни да је пуна сарадња са Хагом кључни фактор онога што се овде назива „убрзани пут Србије у ЕУ”. Према холандским дипломатским изворима, то значи „Ратко Младић у авиону за Хаг”, и ништа мање од тога. 

Ако тај кључни услов буде испуњен, и уколико не буде још неких кључних услова, нова српска влада може се ускоро надати новом статусу Србије у ЕУ, који тренутно уз Хрватску уживају још Турска и Македонија. 

Без тога, чини се, свеједно је да ли ће Београд захтев за чланство у ЕУ поднети у јулу или у октобру.