Kad misao trokira

Niko ne može sporiti da je feminizam kao pokret puno učinio za socioekonomsku ravnopravnost žena i da nam je i dalje potreban. No, kada govorimo o bilo kom pokretu za ravnopravnost, korisno je promatrati je u paraleli sa individualnim razvojem (ontogenezom). Da bi bilo koja obespravljena grupa došla do individuacije, ona mora, kao i pojedinac, proći kroz stadijum adolescencije, poznatiji kao pubertet. Osnovno svojstvo ovog perioda, mnogim roditeljima dobro poznato, jeste buntovništvo i dosledno kontrašenje. Otac desničar, sin levičar. Evolucionizam i difuzionizam. Esencijalizam i konstruktivizam. Znamo da je istina negde u sredini, a doslednosti i krajnosti su nešto za šta moramo imati njuha i sluha. Jednu od tih krajnosti vidimo na primeru jezičkog feminizma.

Svaka paradigma ima svoj jezik, tačnije svoju leksiku (crkvena, komunistička, građanska). Ali prvi put u istoriji čovečanstva se susrećemo s paradigmom koja je u svom doslednom kontrašenju u neznanju (nadamo se) počela da se igra jezikom čak i izvan leksičkog nivoa, dirajući u jezičku strukturu. Evo kako. Kada napravite novu reč to je leksička intervencija, a kada silite gramatički ženski rod tamo gde je pol potpuno nevažan (građanka / antropološkinja), to je sasvim druga stvar. Vi tada apstraktnoj misli uterujete pol, i time je deapstrahujete, dok samu profesiju deprofesionalizujete, delujući suprotno od proklamovane namere – podstičući nejednakost. U skladu s doslednim kontrašenjem, jezički feminizam ide još dalje: paradigma podržana novim zakonom insistira da se ne može koristiti muški gramatički rod kao kišobran, odnosno kao pojam, već da se dosledno mora insistirati na ženskom rodu, čak i kada vam je lice nepoznato. Već smo se navikli da nam se televizije svakodnevno obraćaju kao „građanima i građankama”. Ovo nije bogaćenje leksike od strane nove paradigme, već pipanje u jezičke strukture, koje su mnogo starije od reči. U svim „rodno senzitivnim” jezicima muški rod stoji za muški i ženski pol, svuda nalazimo pojmove „student”, „radnik”, „građanin” i sl. Mi zapravo ovde i ne mislimo o polu, jer operišemo pojmom – onim što je odvojeno od fizičkog te i neosetljivo na polnost. Osim kada imamo lični kontakt s osobom čija je profesija od značaja za interakciju, kada spontano nastaje „ženski” oblik (npr. profesorka, doktorka, kasirka, pa i vodičica).

Bilo kako bilo, mala manjina istomišljenika uspela je da sklopi savez sa zakonodavnim redovima i novim zakonom pripreti svima koji drukčije kažu. Ni manje ni više nego fašizam na delu pod parolom ravnopravnosti. Ropstvo zarad slobode. Nejednakost zarad jednakosti. Nećete više moći da kažete „po zanimanju sam profesor” ako ste žena, a naročito se čuvajte ako biste nekom drugom da nalepite taj ili neki sličan pojam kao kišobran za muško i žensko. Imali smo više prilika da iskusimo koji stepen poslušnosti dobijemo ako ljudima kažemo da nekim ponašanjem brinu o tuđim osećanjima, pa valjda niko ne želi nekog da povredi?

Ono što je potpuno promaklo zagovornicima nasilno dosledne feminizacije jezika jeste to da profesija gubi na profesionalnosti kada koketira s polom. Ukoliko se žena ministar predstavi kao „ministarka”, šalje se poruka da je njen pol postao važan za profesionalnu, a titula za ličnu interakciju. Očekujemo da se ministar kulture obraća javnosti iz pozicije ministra, ne iz pozicije muškarca ili žene.

Još važnije od pitanja profesionalnosti jeste pitanje jednakosti kao ravnopravnosti. Kako ćemo govoriti o najboljem hirurgu, inženjeru, o radniku kvartala? Ako imamo najbolju hirurškinju i hirurga, ko biste više voleli da vas operiše, imate li preferencije? Radnica meseca je, jelte, onda najbolji od svih ženskih radnika? A među muškarcima se bira radnik? Primećujete li kako vam trokira misao? Jedna stvar je dozvoliti besmislicu „radnik/radnica kvartala”, a druga nametnuti je kao obaveznu uz zabranu upotrebe reči „radnik” kao pojma u značenju „zaposleno lice”, nezavisno od pola. O kojoj jednakosti pričamo ako se ne može izglasati ministar ili predsednik nezavisno od pola? Jednakost se upravo ogleda u postojanju istog naziva, iste titule, istog naziva pozicije, za koji je predviđena ista plata. A šta ćemo sa stanarima, vozačima? Treba li žena da plati kaznu ako nije specifikovan njen pol? (eto jedinog mogućeg benefita ovog zakona). Je li pol zaista relevantan u ovom slučaju? Možemo li „vozačicama” da damo neki popust (oprostite, lični interes)? Ili smo odlučili da ukinemo „vozača” kao pojam u značenju „lice koje upravlja vozilom”, što je, iako manje očigledna, najrazornija posledica ustrojstva koje nam se nameće. A šta ćemo s „licem”, i njega bi valjalo prilagoditi aktuelnim trendovima, kakav je to netransparentan govor bez specifikacije pola, ko će više da izdrži toliku neizvesnost i toliki izostanak polnih organa sa slike?!

Razvojnoj psihologiji je poznato da deca na formalnom stadijumu mišljenja imaju poteškoća sa razumevanjem pojma: npr. za decu će „čovek” isključivo biti „muškarac”, nikako i žena (detetov svet počinje sa polnim dihotomijama mama/tata, bata/seka, baka/deka). Nemogućnost da se pojam odvoji od pola često je združena sa preokupacijom polnim organima u tom periodu, koja se da videti i na dečijim crtežima. Viši oblici mišljenja operišu u svetu pojmova, odvojenih od polnosti i fizičkog sveta. Tada se može sabirati bez prstića. Apstraktnoj misli ne treba fizikalnost. Naša asocijativna memorija operiše pojmovima. Opozicije kao što su čovek – životinja, učitelj – učenik, vise o pojmu. Kako ćemo koristiti ove funkcije i koliko će nam sama differentia specifica pojma biti dostupna ako nam zakon zabranjuje da pojmovno mislimo?

Hoće li građani sedeti skrštenih ruku dok stupaju na snagu zakoni koji nameću mišljenje svojstveno nižem razvojnom stadijumu i oblicima mentalne retardacije kao što je afazija? Nažalost, sve što ne utiče na nas ovde i sada, sa očiglednim posledicama, kao što je zgrada koja nam se gradi uz prozor, čini se da nije vredno naše energije. Uz slogan „sve je stvar navike” počinje igra inženjera ljudske misli, neukih programera koji bi po svaku cenu da izmene jednu liniju koda, a ne znaju gde je početak, a ni gde kraj te skripte. Osim ako se pojavi error, onda će barem znati gde je kraj.

Antropolog