Ljubav je vrlina

Učinite nešto dobro. Učinite dobro ne tražeći ništa zauzvrat, ali činite to svakog dana, i tako ćete uvek biti na dobitku. I vaše srce će tada imati veću snagu. I upamtite – niko se ne sreće bez razloga, poručio je ruski glumac Petar Mamonov piscu Goranu Lazoviću, koji je u ruskom selu Efanovu bio njegov gost. Razgovor s njim Lazović je objavio u svojoj knjizi „Ljudi i gradovi”, a sećanja na taj susret oživeo je povodom glumčeve smrti.

Umetnik kog publika širom sveta pamti kao oca Anatolija iz filma „Ostrvo” preminuo je 15. jula u 70. godini, od posledica virusa korona.

Dok su pili čaj od mente, za koji je Mamonov tvrdio da je muški napitak, gorak ali jak, našem piscu je predočio svoj život, u kom je bio i osnivač jedne od najpopularnijih rok grupa u sovjetsko doba „Zvuci Mu”, skandal-majstor i pesnik burne prošlosti. Lazović kaže da se divio energiji čoveka koji leže u četiri ujutru, ima puno mačaka, a kad nije na koncertu ili kod kuće, onda je u crkvi.

I do njega se, prema Lazovićevoj oceni, nije moglo stići lako. Trebalo je s Kijevskog„vokzala” doći do stanice Nara, pa autobusom do Vereja, odatle u Revjakino, a posle pešice u selo s tridesetak žitelja.

– Nisam planirao da živim u pustinji. Rodio sam se i odrastao u centru Moskve, i sad sam ovde, Bog me je doveo, što znači da mi je ovde mesto – tvrdio je glumac.

Na Lazovićevu opasku da nije mala stvar živeti pored Mamonova, on je kazao: – Hvala ti, Gospode, što na mene u selu gledaju kao na običnog čoveka. Šta će njima moji autogrami kad živimo zajedno. Idem kod njih po krastavce, čajeve... I oni dolaze. Bavimo se važnijim poslovima – kako očistiti sneg, popraviti put, urediti baštu. Zašto da razgovaramo o filmu i glumcima? To je mitski život, a ovde je sve prirodno. Zečeve gledam svako jutro, ima i vukova, dođu i odu. Pogledajte moje kokoške, ovu travu, mačke… Po jabukama i ježevima poznajem dan.

Pričalo se i da su posle filma „Ostrvo” Mamonovu dolazili tražeći isceljenje. Glumac je potvrdio da je u crkvi za neke bake dugo bio otac Anatolij:

– Pitam ih: „Jeste li poludele? To sam bio samo na filmu.” A one: „Izvinite, oče, mora da smo Vas pomešale!”

Lazović se priseća i da je Petrova žena Olga govorila da njen muž ne zna koliko košta hleb, a on se pravdao: „Učim se da znam samo ono što mi treba i što čini radosnim, mene i bližnje.” To je primerom i pokazao – ozidao je banju, napravio štalu, kupatilo... Mamonov se čudio zašto ljudi kukaju da nema posla.

– Kako nema? Zasadi, posej, nauči da napraviš sto, da stavljaš pločice, radi i zaradi i onda maštaj o „mercedesu”. Muškarac je dužan da sve zna da uradi. Treba živeti po pravilima i  radovati se zajedno. Tako služimo Bogu. Ljubav nije osećanje, nego vrlina, stremljenje da se uradi dobro. I tu je važna hijerarhija: prvo Bog, onda žena, a posle deca.

Vreme je učinilo da su mu na prvom mestu bili unuci, pa posao, zatim prijatelji. Tvrdio je i da smo se puno pred Bogom opustili: – Nikako ljudi da shvate da je sreće tamo gde je teško. Zato su nesrećni.

Na Lazovićevu konstataciju da je Evropa napredovala u negiranju Boga, Mamonov je kazao:

– Zato je dobila jednopolne brakove, zoofile, pedofile… Svuda telo i samo telo. Nisam licemer, razumem, mladost je to, ali obuci lepu suknju, haljinu i postani tajna za onoga ko te gleda.

On je primećivao da u hramove u metropolama ulaze uglavnom turisti, i upozoravao:

– Ako želite da živite bez Boga, dobićete 1917. godinu, kada su ljudi hteli da grade novi svet bez Boga. Da se nastavilo kako je bilo za vreme Nikolaja Drugog, sada bi bilo šeststo miliona Rusa, a nas je samo sto i četrdeset miliona jer ubijamo sopstvenu decu abortusima. Ništa dobro neće biti dok se ne odreknemo greha.

Na Petrovu promenu uticala je knjiga „Skrivene duhovne mudrosti”, objavljena u Sretenjskom manastiru.

– Pre toga, u 45. godini, izgubio sam smisao života. Pitao sam se šta ljudi rade u crkvi? Kada sam kupio molitvenik, bio sam van sebe. Tu sam našao sve što mi je trebalo. Uveren sam da je u stradanju Bog najbliži – u bolnici, zatvoru... On tamo dolazi bez poziva. Ja sam mu učinio toliko loših stvari, čak sam ga i vređao, a on mi je oprostio – rekao je.

Na Lazovićevo pitanje da li se plaši smrti, Mamonov je odgovorio:

– Smrti nema, postoji samo prelaz u drugi svet, u večnost.