Uzbuna na Kipru zbog otvaranja Varoše

Specijalno za „Politiku”

Nikozija – Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan biće u utorak, 20. jula, najvažniji gost na obeležavanju godišnjice turske invazije na Kipar. Kiparski Turci ovaj datum, kad su se pre 47 godina blizu obale Kirenije iskrcale trupe s kopna zemlje matice, a padobranci spustili u Nikoziju i zauzeli severni deo ostrva, slave kao veliku pobedu. Kiparskim Grcima, nasuprot, tih dana kao kost u grlu stoji gorko sećanje na upad strane vojske, čiji je garnizon od 30.000 vojnika i danas prisutan na ostrvu.

Podela ostrva na južni, grčki deo i severni, turski, od tada do danas traje bez vidljivih naznaka da je rešenje blizu. Uprkos povremenim pokušajima da se dogovore, bilo na domaćem ili na neutralnom stranom terenu. I gotovo uvek s posrednicima.

Ovogodišnja proslava na severu uz tradicionalnu vojnu paradu možda bi prošla na jugu standardno uz njihovu neskrivenu ljutnju i pitanje čemu se to i dalje raduju „oni gore”, da se kroz medije već izvesno vreme ne analizira i ne tumači izjava predsednika Erdogana u vezi s najavljenom posetom Kipru.

Reč je o statusu Varoše, predgrađa nekada čuvene i važne mediteranske luke i letovališta Famaguste, koje je od rata 1974. godine napušteno, ograđeno debelom žicom i pretvoreno u vojnu zonu pod administrativnom upravom turske strane. Opori epitet „grad duhova” stekao je istog časa kad je poslednji stanar bežeći od rata zalupio vrata (većinom su to bili kiparski Grci) i u žurbi napustio sve, noseći samo ono što je moglo da mu stane u ruke.

O povratku od tada nije bilo ni govora. Nisu dali novi vlasnici Varoše – kiparski Turci. Nije bilo govora ni o bilo kakvoj kompenzaciji za silom ostavljenu imovinu.

Turski predsednik je negde javno rekao da bi Varošu najzad trebalo „otpečatiti” i naseliti civilima, a da će to predložiti prilikom prve posete Kipru.

Usledio je hitan odgovor zvaničnog Kipra da iznenadno „skidanje žica” ne menja, kao prvo, administrativnu upravu turske vlasti. Jasno je, pritom, da bi na povratak mogli da računaju samo oni koji su tu stanovali do 1974. godine, a ako nemaju nameru da se vrate, mogu da se prijave turskoj Komisiji za nepokretnosti (IPC) i zatraže kompenzaciju za svoje vlasništvo. Budući da postoji osnovana sumnja da bi novi stanari mogli da budu turski doseljenici, posebno čitave porodice iz Anadolije, vlada Kipra je već u nekoliko navrata upozorila bivše vlasnike da se nikako ne prijavljuju pomenutoj komisiji. Biće, kažu, izigrani i pod turskom kapom.

Lider kiparskih Turaka Ersin Tatar kao odgovor na to iznosi podatak da su do sada stigla 344 zahteva bivših vlasnika. Neodlučni, a ima ih podosta, još vagaju: šta ako poslušaju „svoje” i na kraju ostanu bez ičega?

U međuvremenu, državni vrh Kipra obratio se ključnim ličnostima u EU (čiji su član od 2004. godine) i UN da spreče, kako kažu, najnoviju provokaciju Erdogana.

Ako dođe do ponovnog, odnosno novog naseljavanja Varoše, poručuje svima predsednik Nikos Anastasijades, to će biti „ekser u kovčeg” rešenja kiparskog problema.

Varoša, kako stvari stoje, samo je deo konačnog razrešenja ostrvskog čvora i od tog stava zvanični Kipar očito ne odustaje. Zanimljivo je, u celom ovom političkom zamešateljstvu oko izjave koju možda i namerno neće ponoviti turski predsednik na zakazanoj ostrvskoj proslavi, kako je tekla munjevita diplomatska aktivnost čim su sa Kipra „zazvonila zvona na uzbunu”.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres, kako piše ovdašnja štampa, dao im je u poslednjem izveštaju punu podršku uvijenu diplomatskim rečnikom. I dok šalje čvrstu preporuku da se mandat „plavih šlemova” na Kipru produži za narednih šest meseci, do januara 2022. godine, između redova ne može da se ne primeti da se i on „zamorio” od kiparskog (ne)rešavanja problema.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Đuzep Borelj odmah je pozvao turske vlasti da se uzdrže od bilo kakvih provokativnih poteza koji bi bili u suprotnosti sa stavovima i odlukama UN. Usput je spomenuo da su ministri EU jedinstveni u stavu da nema ni govora o „dve samostalne države” na Kipru, što priželjkuju kiparski Turci.

Najzad, pomoć je zatražena i od Engleza – da „preduzmu sve potrebne mere kako bi osujetili katastrofalan turski plan”. Tim rečima obratio se kiparski ministar spoljnih poslova Nikos Hristodulidis britanskom kolegi Dominiku Rabu, uz opasku da će u suprotnom za svakog biti negativne posledice, uključujući i Engleze, koji na ovom mediteranskom ostrvu održavaju dve vojne baze – Akrotiri i Dekeliju.