Узбуна на Кипру због отварања Вароше

Специјално за „Политику”

Никозија – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган биће у уторак, 20. јула, најважнији гост на обележавању годишњице турске инвазије на Кипар. Кипарски Турци овај датум, кад су се пре 47 година близу обале Киреније искрцале трупе с копна земље матице, а падобранци спустили у Никозију и заузели северни део острва, славе као велику победу. Кипарским Грцима, насупрот, тих дана као кост у грлу стоји горко сећање на упад стране војске, чији је гарнизон од 30.000 војника и данас присутан на острву.

Подела острва на јужни, грчки део и северни, турски, од тада до данас траје без видљивих назнака да је решење близу. Упркос повременим покушајима да се договоре, било на домаћем или на неутралном страном терену. И готово увек с посредницима.

Овогодишња прослава на северу уз традиционалну војну параду можда би прошла на југу стандардно уз њихову нескривену љутњу и питање чему се то и даље радују „они горе”, да се кроз медије већ извесно време не анализира и не тумачи изјава председника Ердогана у вези с најављеном посетом Кипру.

Реч је о статусу Вароше, предграђа некада чувене и важне медитеранске луке и летовалишта Фамагусте, које је од рата 1974. године напуштено, ограђено дебелом жицом и претворено у војну зону под административном управом турске стране. Опори епитет „град духова” стекао је истог часа кад је последњи станар бежећи од рата залупио врата (већином су то били кипарски Грци) и у журби напустио све, носећи само оно што је могло да му стане у руке.

О повратку од тада није било ни говора. Нису дали нови власници Вароше – кипарски Турци. Није било говора ни о било каквој компензацији за силом остављену имовину.

Турски председник је негде јавно рекао да би Варошу најзад требало „отпечатити” и населити цивилима, а да ће то предложити приликом прве посете Кипру.

Уследио је хитан одговор званичног Кипра да изненадно „скидање жица” не мења, као прво, административну управу турске власти. Јасно је, притом, да би на повратак могли да рачунају само они који су ту становали до 1974. године, а ако немају намеру да се врате, могу да се пријаве турској Комисији за непокретности (ИПЦ) и затраже компензацију за своје власништво. Будући да постоји основана сумња да би нови станари могли да буду турски досељеници, посебно читаве породице из Анадолије, влада Кипра је већ у неколико наврата упозорила бивше власнике да се никако не пријављују поменутој комисији. Биће, кажу, изиграни и под турском капом.

Лидер кипарских Турака Ерсин Татар као одговор на то износи податак да су до сада стигла 344 захтева бивших власника. Неодлучни, а има их подоста, још вагају: шта ако послушају „своје” и на крају остану без ичега?

У међувремену, државни врх Кипра обратио се кључним личностима у ЕУ (чији су члан од 2004. године) и УН да спрече, како кажу, најновију провокацију Ердогана.

Ако дође до поновног, односно новог насељавања Вароше, поручује свима председник Никос Анастасијадес, то ће бити „ексер у ковчег” решења кипарског проблема.

Вароша, како ствари стоје, само је део коначног разрешења острвског чвора и од тог става званични Кипар очито не одустаје. Занимљиво је, у целом овом политичком замешатељству око изјаве коју можда и намерно неће поновити турски председник на заказаној острвској прослави, како је текла муњевита дипломатска активност чим су са Кипра „зазвонила звона на узбуну”.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес, како пише овдашња штампа, дао им је у последњем извештају пуну подршку увијену дипломатским речником. И док шаље чврсту препоруку да се мандат „плавих шлемова” на Кипру продужи за наредних шест месеци, до јануара 2022. године, између редова не може да се не примети да се и он „заморио” од кипарског (не)решавања проблема.

Високи представник ЕУ за спољне послове Ђузеп Борељ одмах је позвао турске власти да се уздрже од било каквих провокативних потеза који би били у супротности са ставовима и одлукама УН. Успут је споменуо да су министри ЕУ јединствени у ставу да нема ни говора о „две самосталне државе” на Кипру, што прижељкују кипарски Турци.

Најзад, помоћ је затражена и од Енглеза – да „предузму све потребне мере како би осујетили катастрофалан турски план”. Тим речима обратио се кипарски министар спољних послова Никос Христодулидис британском колеги Доминику Рабу, уз опаску да ће у супротном за сваког бити негативне последице, укључујући и Енглезе, који на овом медитеранском острву одржавају две војне базе – Акротири и Декелију.