Seks pistolsi

BUKA I BES
Sutrašnji nastup Seks pistolsa na Egzitu biće izveden prilično loše. Baš onako kako i treba, i kakvi njihovi koncerti jesu od početka, već u skladu sa filozofijom uslovnog frontmena grupe Džona Lajdona/Rotena. U autobiografskoj knjizi „Zabranjeno za Irce, crnce i pse” (Laguna, 2008) taj pevač je napisao: „Ja sam želeo malo više ludila i haosa. Najbolje svirke bile su one kada smo bili skroz raštimovani. Bilo je neverovatno zabavno izaći pred publiku i gledati ih kako samo u čudu pilje.”

Bilo je neverovatno zabavno posmatrati razočarane pankere u ljubljanskoj hali Tivoli u leto 1996. godine kako posle nastupa Seks pistolsa viču utučeno i ogorčeno: „Hoćemo Sida!” Tekla je turneja pod nazivom Filthy Lucre (Prljava prevara), s kojom je praktično započeo veliki koncertni rivajvl vremešnih pop-zvezda kakve se poslednjih godina često mogu sresti i po Srbiji; dotični basista „Pistolsa” (onaj iz poklika „Hoćemo Sida!”, a koji je oličavao bunt po svaku cenu) bio je pokojni još 1979, a godinu dana ranije Džulijan Templ je snimio film Great R’n’r Swindle (Velika rokenrol prevara) sa numerama koje su činile poslednji regularni album Seks pistolsa, mada će se naći onih koji će mu sporiti regularnost. Teško je proglasiti nepostojećim album koji će proširiti granice pop-muzike: na njemu će najbuntovnije pesme s prvenca Nevermind the Bollocks Here's the Sex Pistols (Nisu važna jaja, tu su Seks pistolsi) u izvođenju, između ostalog, samih članova benda, pretrpeti šansonjersku, disko i(li) simfonijsku: parodijsku obradu. Samim tim, prvi album Seks pistolsa predstavlja album koji je do tada (ako ne i u celokupnoj pop-istoriji) bilo najteže posmatrati po sebi, izvan naknadno stvorenog konteksta.

To je samo jedan aspekt višestruke inovativnosti Neverminda..., čiji materijal će činiti okosnicu sutrašnjeg koncerta na Egzitu. (U okviru verovatno četrdesetominutnog nastupa, naći će se i Stepping Stone i još koja obrada od onih koje je pevao Roten, kao verovatno i singl Did You No Wrong.) Album jeste donekle pio sa referencijalnog vrela Studžisa, EmSi5,Njujork Dolsa ili sličnih grupa, ali bar polovina od njegovih dvanaest pesama sadrže po dva različita međurefrena i poseban harmonski sklop za solo-deonicu: u pitanju nije bazičan LP, za razliku od albuma pomenutih bendova.

Da to bude jasnije, i da ploča zazvuči drugačije od svega što se do tada čulo, pobrinuo se i Kris Tomas, verovatno prvom punom produkcijom jednog albuma u pop-istoriji. Inovativne su bile i gitarske solaže Stiva Džonsa, koje su praktično ukinule značaj višeminutnog epskog hardrokerskog guslanja po žicama. Inovativna je, naravno, bila i količina iskrenog besa, u skladu sa programskim stihom kasnijeg sastava Džona Lajdona, Pablik imidž limitida: Anger is an energy (Ljutnja je energija).

E sad, kako je stvarno bio profilisan taj bes 1977. godine, drugo je pitanje, pitanje na koje valjanog brzometnog odgovora ne može biti. Kako god, Džon Lajdon/Roten je u autobiografiji napisao: „Kleš je uveo takmičarski element koji je sve malčice srozao. Nas to nikada nije zanimalo. Mi smo samo bili Pistolsi. Nikada sebe nismo posmatrali kao da pripadamo nekakvom pank pokretu. Sebe smo videli samo kao Pistolse, i bilo nam je svejedno šta ostali rade. Da budemo iskreni, oni nisu bili prisutni na početku.”

Sutra uveče, na nastupu u okviru Egzita i letnje turneje Seks Pistolsa, jedina dva člana benda koja će zvučati uvežbano i koja će, samim tim, stvoriti prostor za kršenje pravila, biće bubnjar Pol Kuk i basista Glen Metlok. Stiv Džons će zaboraviti nekoliko solo-deonica, Džon Roten/Lajdon se neće prisetiti pokojeg stiha, a i mnoge koje hoće, otpevaće u pogrešnom tonalitetu. Savršeno – sa savršenom distancom – podražavaće nastup tipične rokenrol-zvezde ne zaboravljajući da pri tom „potkači” i sebe.

Jer, koncerti Seks pistolsa su, kao što su to od početka i bili, sastavni deo projekta jedne složene, ozbiljne parodije, na kojima sama svirka nije najvažnija. S druge strane, to je ono što je i njihove nastupe, same po sebi, od početka učinilo potpuno inovativnim.