Секс пистолси

БУКА И БЕС
Сутрашњи наступ Секс пистолса на Егзиту биће изведен прилично лоше. Баш онако како и треба, и какви њихови концерти јесу од почетка, већ у складу са филозофијом условног фронтмена групе Џона Лајдона/Ротена. У аутобиографској књизи „Забрањено за Ирце, црнце и псе” (Лагуна, 2008) тај певач је написао: „Ја сам желео мало више лудила и хаоса. Најбоље свирке биле су оне када смо били скроз раштимовани. Било је невероватно забавно изаћи пред публику и гледати их како само у чуду пиље.”

Било је невероватно забавно посматрати разочаране панкере у љубљанској хали Тиволи у лето 1996. године како после наступа Секс пистолса вичу утучено и огорчено: „Хоћемо Сида!” Текла је турнеја под називом Filthy Lucre (Прљава превара), с којом је практично започео велики концертни ривајвл времешних поп-звезда какве се последњих година често могу срести и по Србији; дотични басиста „Пистолса” (онај из поклика „Хоћемо Сида!”, а који је оличавао бунт по сваку цену) био је покојни још 1979, а годину дана раније Џулијан Темпл је снимио филм Great R’n’r Swindle (Велика рокенрол превара) са нумерама које су чиниле последњи регуларни албум Секс пистолса, мада ће се наћи оних који ће му спорити регуларност. Тешко је прогласити непостојећим албум који ће проширити границе поп-музике: на њему ће најбунтовније песме с првенца Nevermind the Bollocks Here's the Sex Pistols (Нису важна јаја, ту су Секс пистолси) у извођењу, између осталог, самих чланова бенда, претрпети шансоњерску, диско и(ли) симфонијску: пародијску обраду. Самим тим, први албум Секс пистолса представља албум који је до тада (ако не и у целокупној поп-историји) било најтеже посматрати по себи, изван накнадно створеног контекста.

То је само један аспект вишеструке иновативности Neverminda..., чији материјал ће чинити окосницу сутрашњег концерта на Егзиту. (У оквиру вероватно четрдесетоминутног наступа, наћи ће се и Stepping Stone и још која обрада од оних које је певао Ротен, као вероватно и сингл Did You No Wrong.) Албум јесте донекле пио са референцијалног врела Стуџиса, ЕмСи5,Њујорк Долса или сличних група, али бар половина од његових дванаест песама садрже по два различита међурефрена и посебан хармонски склоп за соло-деоницу: у питању није базичан ЛП, за разлику од албума поменутих бендова.

Да то буде јасније, и да плоча зазвучи другачије од свега што се до тада чуло, побринуо се и Крис Томас, вероватно првом пуном продукцијом једног албума у поп-историји. Иновативне су биле и гитарске солаже Стива Џонса, које су практично укинуле значај вишеминутног епског хардрокерског гуслања по жицама. Иновативна је, наравно, била и количина искреног беса, у складу са програмским стихом каснијег састава Џона Лајдона, Паблик имиџ лимитида: Anger is an energy (Љутња је енергија).

Е сад, како је стварно био профилисан тај бес 1977. године, друго је питање, питање на које ваљаног брзометног одговора не може бити. Како год, Џон Лајдон/Ротен је у аутобиографији написао: „Клеш је увео такмичарски елемент који је све малчице срозао. Нас то никада није занимало. Ми смо само били Пистолси. Никада себе нисмо посматрали као да припадамо некаквом панк покрету. Себе смо видели само као Пистолсе, и било нам је свеједно шта остали раде. Да будемо искрени, они нису били присутни на почетку.”

Сутра увече, на наступу у оквиру Егзита и летње турнеје Секс Пистолса, једина два члана бенда која ће звучати увежбано и која ће, самим тим, створити простор за кршење правила, биће бубњар Пол Кук и басиста Глен Метлок. Стив Џонс ће заборавити неколико соло-деоница, Џон Ротен/Лајдон се неће присетити покојег стиха, а и многе које хоће, отпеваће у погрешном тоналитету. Савршено – са савршеном дистанцом – подражаваће наступ типичне рокенрол-звезде не заборављајући да при том „поткачи” и себе.

Јер, концерти Секс пистолса су, као што су то од почетка и били, саставни део пројекта једне сложене, озбиљне пародије, на којима сама свирка није најважнија. С друге стране, то је оно што је и њихове наступе, саме по себи, од почетка учинило потпуно иновативним.