„Porodične” ulice Beograda

Dinastiji Karađorđevića posvećeno je nekoliko beogradskih ulica. Karađorđeva je pored savskog pristaništa, a bulevar njegovog sina kneza Aleksandra Karađorđevića u Savskom vencu. Unuku kralju Petru Prvom pripala je nekadašnja Glavna čaršija, a njegovoj supruzi kneginji Zorki ulica na Vračaru. Zanimljivo je da ulicu ima Petrova snaja kraljica Marija, ali ne i njen muž Aleksandar Karađorđević, kralj Ujedinitelj, koga još prati fama negativca koju su mu pripisali posleratni vlastodršci.

Konkurentskoj dinastiji Obrenović posvećeno je nekoliko glavnih beogradskih arterija: Ulica kneza Miloša s glavnim državnim ustanovama i njegovog sina kneza Mihaila, čuveno šetalište. Miloševa žena kneginja Ljubica ima ulicu u Starom gradu, Miloševa majka baba Višnja i Velimir Teodorović, vanbračni sin kneza Mihaila, na Vračaru. Ulice imaju i Miloševa braća – gospodari Jevrem i Jovan. Posle ubistva kneza Mihaila, dinastiju je nastavio Jevremov unuk kralj Milan (bivša Ulica maršala Tita). Ulicu je dobila i Milanova žena kraljica Natalija, koja je bogato obdarila Beogradski univerzitet. Poslednji član dinastije Obrenović bio je kralj Aleksandar, čije ime nosi najduži bulevar Beograda. Ovom veličanstvenom ulicom i skromnom bistom, kao da je Beograd želeo da okaje greh za svirepo ubistvo mladog kraljevskog para.

Životno pravilo je da se umetnički i naučni talenti retko prenose s jedne generacije na drugu. Zato je malo primera porodičnih ulica izvan vladarskih dinastija. Jedan primer bile bi ulice kneza Alekse Nenadovića, njegovog sina prote Mateje i unuka Ljubomira Nenadovića (Čika Ljubina). Ulice imaju i dva brata, istoričari i teolozi Ilarion Ruvarac (Ulica Ruvarčeva) i Dimitrije Ruvarac (obe ulice na Paliluli). Ima primera gde oba bračna partnera imaju ulice, kao što su slikari Beta i Rista Vukanović.

Da li će biti još porodičnih ulica u Beogradu? Očekujem da se to dogodi u porodici Medaković. U Zemunu postoji ulica Danila Medakovića. Njegov porodični naslednik bio je Dejan Medaković, predsednik SANU, pisac višetomnog „Efemerisa” i desetina istorijskih knjiga o životu Srba u na tlu Austrijske monarhije, i mnogo drugog. Nadam se da komisije za dodelu imena ulica neće prevideti lik ovog velikana srpske kulture.

Dragan Stanković,
Beograd