„Породичне” улице Београда

Династији Карађорђевића посвећено је неколико београдских улица. Карађорђева је поред савског пристаништа, а булевар његовог сина кнеза Александра Карађорђевића у Савском венцу. Унуку краљу Петру Првом припала је некадашња Главна чаршија, а његовој супрузи кнегињи Зорки улица на Врачару. Занимљиво је да улицу има Петрова снаја краљица Марија, али не и њен муж Александар Карађорђевић, краљ Ујединитељ, кога још прати фама негативца коју су му приписали послератни властодршци.

Конкурентској династији Обреновић посвећено је неколико главних београдских артерија: Улица кнеза Милоша с главним државним установама и његовог сина кнеза Михаила, чувено шеталиште. Милошева жена кнегиња Љубица има улицу у Старом граду, Милошева мајка баба Вишња и Велимир Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила, на Врачару. Улице имају и Милошева браћа – господари Јеврем и Јован. После убиства кнеза Михаила, династију је наставио Јевремов унук краљ Милан (бивша Улица маршала Тита). Улицу је добила и Миланова жена краљица Наталија, која је богато обдарила Београдски универзитет. Последњи члан династије Обреновић био је краљ Александар, чије име носи најдужи булевар Београда. Овом величанственом улицом и скромном бистом, као да је Београд желео да окаје грех за свирепо убиство младог краљевског пара.

Животно правило је да се уметнички и научни таленти ретко преносе с једне генерације на другу. Зато је мало примера породичних улица изван владарских династија. Један пример биле би улице кнеза Алексе Ненадовића, његовог сина проте Матеје и унука Љубомира Ненадовића (Чика Љубина). Улице имају и два брата, историчари и теолози Иларион Руварац (Улица Руварчева) и Димитрије Руварац (обе улице на Палилули). Има примера где оба брачна партнера имају улице, као што су сликари Бета и Риста Вукановић.

Да ли ће бити још породичних улица у Београду? Очекујем да се то догоди у породици Медаковић. У Земуну постоји улица Данила Медаковића. Његов породични наследник био је Дејан Медаковић, председник САНУ, писац вишетомног „Ефемериса” и десетина историјских књига о животу Срба у на тлу Аустријске монархије, и много другог. Надам се да комисије за доделу имена улица неће превидети лик овог великана српске културе.

Драган Станковић,
Београд