U službi kraljice instrumenata

Zrenjanin – Bračni par Danica i Đura Kenjereš iz Zrenjanina jedini su koji u Srbiji popravljaju orgulje, najveći i najsloženiji muzički instrument. Đura se s njima sreo još u ranom detinjstvu kada je s bakom odlazio u crkvu, a Danica kada se za njega udala, pre više od tri decenije.

– Prvi korak je utvrđivanje kvara ili stepena oštećenja. Potom se instrument rastavlja na delove i detaljno čisti od prašine, maltera, uginulih životinja, najčešće slepih miševa, golubova. Pošto su na spratu crkava, i pošto je njihova unutrašnjost nedostupna da bi se redovno čistila, gotovo sve orgulje su zapuštene i mnogo vremena treba da se očisti decenijama nataložena prašina. Taj posao i zaštitu delova nakon rekonstrukcije najčešće obavlja Danica – kaže za naš list majstor Đura, inače inženjer mašinstva, koji se popravkom orgulja bavi skoro 40 godina. Kaže nam da je najteži deo posla popravka svirala i intoniranje, odnosno štimovanje zvuka i naglašava da je rekonstrukcija orgulja skup posao koji se uvek obavljao uz donacije države ili darodavaca.

– Važno je da se svi tonovi usklade u harmonijski sklop. Orgulje, koje još nazivaju kraljicom instrumenata, duvački su instrument i proizvode tonove kojima mogu da oponašaju mnoge druge instrumente. Njihova rekonstrukcija je složen posao i traje od jednog do tri meseca, a samo štimovanje po dve do tri nedelje. Ovaj posao se obično obavlja samo leti, a instrumenti se zbog svoje veličine i monumentalnosti rekonstruišu na licu mesta – naglašava Đura Kenjekeš, a njegova supruga Danica dodaje da je oživljavanje orgulja poseban doživljaj, naročito onaj momenat kada, nakon decenijske zapuštenosti, ponovo zasviraju.

– Prilikom rekonstrukcije mora se voditi računa da se koriste približno isti materijali kao i oni korišćeni u vreme izrade. Tako se za obnovu meha koriste jareća ili jagnjeća koža određene debljine. Drveni delovi su uglavnom  od lipe, a za svirale se upotrebljava smreka sa Karpata, sa što manje čvorova i sa kompaktnom teksturom godova. Trebalo bi da bude sedam godova po jednom santimetru, objašnjava majstor iz Zrenjanina.

U Vojvodini su evidentirana 173 primerka ovog instrumenta i oni predstavljaju izuzetno kulturno bogatstvo koje će biti veće ako budu korišćeni, odnosno ako se na njima svira. Bez obzira na to što se orgulje nalaze uglavnom po crkvama, u svetu se masovno upotrebljavaju za izvođenje svetovne muzike. Velike orgulje, sa 12.000 cevi, odnosno svirala, postoje i u beogradskom Domu sindikata, ali se ne koriste, a naš sagovornik pretpostavlja da su zapuštene i da im treba rekonstrukcija. U Zrenjaninu postoje u tri hrama, a kako se priča, orgulje u Pijarističkoj crkvi će biti renovirane i date na raspolaganje ovdašnjoj muzičkoj školi „Josif Marinković” kako bi mogla da otvori smer za sviranje orgulja.