Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У служби краљице инструмената

У служби краљице инструмената
Први крак – утврђивање квара: Даница и Ђура крај оргуља у једној од зрењанинских цркава Фото Ђ. Ђукић

Зрењанин – Брачни пар Даница и Ђура Кењереш из Зрењанина једини су који у Србији поправљају оргуље, највећи и најсложенији музички инструмент. Ђура се с њима срео још у раном детињству када је с баком одлазио у цркву, а Даница када се за њега удала, пре више од три деценије.

– Први корак је утврђивање квара или степена оштећења. Потом се инструмент раставља на делове и детаљно чисти од прашине, малтера, угинулих животиња, најчешће слепих мишева, голубова. Пошто су на спрату цркава, и пошто је њихова унутрашњост недоступна да би се редовно чистила, готово све оргуље су запуштене и много времена треба да се очисти деценијама наталожена прашина. Тај посао и заштиту делова након реконструкције најчешће обавља Даница – каже за наш лист мајстор Ђура, иначе инжењер машинства, који се поправком оргуља бави скоро 40 година. Каже нам да је најтежи део посла поправка свирала и интонирање, односно штимовање звука и наглашава да је реконструкција оргуља скуп посао који се увек обављао уз донације државе или дародаваца.

– Важно је да се сви тонови ускладе у хармонијски склоп. Оргуље, које још називају краљицом инструмената, дувачки су инструмент и производе тонове којима могу да опонашају многе друге инструменте. Њихова реконструкција је сложен посао и траје од једног до три месеца, а само штимовање по две до три недеље. Овај посао се обично обавља само лети, а инструменти се због своје величине и монументалности реконструишу на лицу места – наглашава Ђура Кењекеш, а његова супруга Даница додаје да је оживљавање оргуља посебан доживљај, нарочито онај моменат када, након деценијске запуштености, поново засвирају.

– Приликом реконструкције мора се водити рачуна да се користе приближно исти материјали као и они коришћени у време израде. Тако се за обнову меха користе јарећа или јагњећа кожа одређене дебљине. Дрвени делови су углавном  од липе, а за свирале се употребљава смрека са Карпата, са што мање чворова и са компактном текстуром годова. Требало би да буде седам годова по једном сантиметру, објашњава мајстор из Зрењанина.

У Војводини су евидентирана 173 примерка овог инструмента и они представљају изузетно културно богатство које ће бити веће ако буду коришћени, односно ако се на њима свира. Без обзира на то што се оргуље налазе углавном по црквама, у свету се масовно употребљавају за извођење световне музике. Велике оргуље, са 12.000 цеви, односно свирала, постоје и у београдском Дому синдиката, али се не користе, а наш саговорник претпоставља да су запуштене и да им треба реконструкција. У Зрењанину постоје у три храма, а како се прича, оргуље у Пијаристичкој цркви ће бити реновиране и дате на располагање овдашњој музичкој школи „Јосиф Маринковић” како би могла да отвори смер за свирање оргуља.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.