Đoković će iz neuspeha izaći još jači

Plan da se na Olimpijskim igrama u Tokiju osvoje dve medalje u tenisu završio se neuspehom. Naš najbolji sportista svih vremena i jedan od najboljih sportista sveta Novak Đoković doživeo je neočekivani brodolom, koji ga je teško pogodio, kao i sve nas koji smo verovali da je on predodređen samo za „lovorove vence” namenjene pobednicima. Svi smo mi „krojili” planove za njega – da osvoji samo „zlato” u singlu, a u mešovitom dublu s Ninom Stojanović, „planirano” je osvajanje „bronze”. Kao čovek koji je dobio 22 poslednja meča u ovoj godini, i on je prihvatio ulogu favorita.

Od tih planova, nažalost, nije bilo ništa. Đoković je u polufinalu poražen od Nemca Aleksandra Zvereva, koga je lako dobio u prvom setu. Dan kasnije, u borbi za bronzu, Đoković je poražen i od Španca Pabla Karenja Buste, pa nije osvojio ni utešno treće mesto. U dublu sa Stojanovićevom poraženi su u polufinalu od ruskog para, a dan kasnije su u borbi za „bronzu” predali meč.

Sve se u jednom danu srušilo kao kula od karata. Žao nam je svima u Srbiji zbog ovog Noletovog debakla. Još teže je to doživeo Đoković, koji je šokiran ovakvim ishodom. Nije mogao ni u najružnijim snovima da vidi tako nešto.

Koji bi mogli biti uzroci ovog neuspeha?

Stručna i šira javnost sada analizira moguće uzroke debakla. Može se reći da ih ima dosta u samom Đokoviću. Posle njegovih sjajnih partija na Rolan Garosu i Vimbldonu, kod njega je postojala dilema da li da uopšte učestvuje na OI ili da se pošteno odmori. Već je to morao biti znak da na najveću svetsku smotru ulazi s nedovoljno snažnim motivima. Možda zbog slavlja koje je usledilo posle Vimbldona ni fizička sprema nije bila na visokom nivou, što neminovno utiče i na psihološku čvrstinu. Kolebanje da li će ići na OI ili neće trajalo je nekoliko dana, da bi onda „prelomio” i odlučio da ipak ide.

Od tog trenutka nalazio se pod konstantnim pritiskom javnosti, koja je verovala da on može bez većih naprezanja osvojiti zlato u singlu. Posle četiri ubedljive pobede na startu, niko više nije sumnjao da se on može još jednom popeti na tron.

Sad kad smo se svi spustili u realnost, malo ko se doseća da moramo stvarati drugačiju atmosferu u javnosti pred ovako velika takmičenja. Ako se prisetimo sličnih primera iz prošlosti, ne treba mnogo da nas čudi ovaj neuspeh. Setimo se samo kako je prošla Vera Nikolić na OI u Meksiku 1968. godine. Slučaj je hteo da je Nikolićeva mesec dana ranije u Londonu oborila svetski rekord na 800 metara, pa je na igre otišla kao veliki favorit za zlatnu medalju. To breme nije mogla podneti i doživela je težak neuspeh. Sve ju je teško opterećivalo i ona je „pukla” u finalu i odustala od trke. U njenom okruženju nije bilo nikog ko bi je pravim rečima oslobodio pritiska i napetosti.

Isto se desilo i s Nenadom Stekićem na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. Godinu dana pre igara Stekić je skočio neverovatnih 8,45 metara, što je bio drugi najbolji skok udalj u istoriji. Ispred njega je bio samo Bob Bimon, koji je u Meksiku skočio nedostižnih 8,9 metara. Pošto Bimona nije bilo u Kanadi, Stekić je u Montreal otišao kao veliki favorit. Svi su samo pričali o „zlatu” i opet nije bilo nikog ko bi ga oslobodio tih velikih očekivanja javnosti. I Stekić je osvojio šesto mesto. Opet je javnost u bivšoj državi „graknula” na Stekića što je izneverio njena očekivanja.

Sličnih slučajeva bilo je dosta u našem sportu, ali mi nikako da izvučemo pouke. Ne treba stvarati takvu atmosferu da neko „mora” doneti samo zlato jer se ništa drugo ne priznaje.

Činjenica je da je Đoković godinama pokazivao da ume uspešno da se nosi sa svakojakim pritiscima. Ovog puta to nije uspeo i niko ne treba da ga napada za izneverena očekivanja. Njemu je sigurno najteže. On ume dobro da analizira i svoje dobre i loše poteze i iz svojih mečeva izlazi uvek jači. Sigurno će to i sada učiniti pa će ovaj neuspeh pretvoriti u dragocena iskustva.

Na nama je da mu u tome pomognemo. On je to zaslužio tokom svih ovih godina. Svojim pobedama činio nas je ponosnim i radosnim i to ne smemo izgubiti iz vida. Donosiće on nama još dosta lepih trenutaka. Vratiće i Zverevu „s kamatom” za ovaj poraz.

Ostaje nada da će mediji i javnost izvući pouke iz svega ovog i zajednički kreirati drugačiju atmosferu pred svako veliko takmičenje. Ne moramo se, kao do sada, uvek saplitati na isti „kamen”.

Radoslav Medić,
novinar, Odžaci