Ђоковић ће из неуспеха изаћи још јачи

План да се на Олимпијским играма у Токију освоје две медаље у тенису завршио се неуспехом. Наш најбољи спортиста свих времена и један од најбољих спортиста света Новак Ђоковић доживео је неочекивани бродолом, који га је тешко погодио, као и све нас који смо веровали да је он предодређен само за „ловорове венце” намењене победницима. Сви смо ми „кројили” планове за њега – да освоји само „злато” у синглу, а у мешовитом дублу с Нином Стојановић, „планирано” је освајање „бронзе”. Као човек који је добио 22 последња меча у овој години, и он је прихватио улогу фаворита.

Од тих планова, нажалост, није било ништа. Ђоковић је у полуфиналу поражен од Немца Александра Зверева, кога је лако добио у првом сету. Дан касније, у борби за бронзу, Ђоковић је поражен и од Шпанца Пабла Карења Бусте, па није освојио ни утешно треће место. У дублу са Стојановићевом поражени су у полуфиналу од руског пара, а дан касније су у борби за „бронзу” предали меч.

Све се у једном дану срушило као кула од карата. Жао нам је свима у Србији због овог Нолетовог дебакла. Још теже је то доживео Ђоковић, који је шокиран оваквим исходом. Није могао ни у најружнијим сновима да види тако нешто.

Који би могли бити узроци овог неуспеха?

Стручна и шира јавност сада анализира могуће узроке дебакла. Може се рећи да их има доста у самом Ђоковићу. После његових сјајних партија на Ролан Гаросу и Вимблдону, код њега је постојала дилема да ли да уопште учествује на ОИ или да се поштено одмори. Већ је то морао бити знак да на највећу светску смотру улази с недовољно снажним мотивима. Можда због славља које је уследило после Вимблдона ни физичка спрема није била на високом нивоу, што неминовно утиче и на психолошку чврстину. Колебање да ли ће ићи на ОИ или неће трајало је неколико дана, да би онда „преломио” и одлучио да ипак иде.

Од тог тренутка налазио се под константним притиском јавности, која је веровала да он може без већих напрезања освојити злато у синглу. После четири убедљиве победе на старту, нико више није сумњао да се он може још једном попети на трон.

Сад кад смо се сви спустили у реалност, мало ко се досећа да морамо стварати другачију атмосферу у јавности пред овако велика такмичења. Ако се присетимо сличних примера из прошлости, не треба много да нас чуди овај неуспех. Сетимо се само како је прошла Вера Николић на ОИ у Мексику 1968. године. Случај је хтео да је Николићева месец дана раније у Лондону оборила светски рекорд на 800 метара, па је на игре отишла као велики фаворит за златну медаљу. То бреме није могла поднети и доживела је тежак неуспех. Све ју је тешко оптерећивало и она је „пукла” у финалу и одустала од трке. У њеном окружењу није било никог ко би је правим речима ослободио притиска и напетости.

Исто се десило и с Ненадом Стекићем на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. Годину дана пре игара Стекић је скочио невероватних 8,45 метара, што је био други најбољи скок удаљ у историји. Испред њега је био само Боб Бимон, који је у Мексику скочио недостижних 8,9 метара. Пошто Бимона није било у Канади, Стекић је у Монтреал отишао као велики фаворит. Сви су само причали о „злату” и опет није било никог ко би га ослободио тих великих очекивања јавности. И Стекић је освојио шесто место. Опет је јавност у бившој држави „гракнула” на Стекића што је изневерио њена очекивања.

Сличних случајева било је доста у нашем спорту, али ми никако да извучемо поуке. Не треба стварати такву атмосферу да неко „мора” донети само злато јер се ништа друго не признаје.

Чињеница је да је Ђоковић годинама показивао да уме успешно да се носи са свакојаким притисцима. Овог пута то није успео и нико не треба да га напада за изневерена очекивања. Њему је сигурно најтеже. Он уме добро да анализира и своје добре и лоше потезе и из својих мечева излази увек јачи. Сигурно ће то и сада учинити па ће овај неуспех претворити у драгоцена искуства.

На нама је да му у томе помогнемо. Он је то заслужио током свих ових година. Својим победама чинио нас је поносним и радосним и то не смемо изгубити из вида. Доносиће он нама још доста лепих тренутака. Вратиће и Звереву „с каматом” за овај пораз.

Остаје нада да ће медији и јавност извући поуке из свега овог и заједнички креирати другачију атмосферу пред свако велико такмичење. Не морамо се, као до сада, увек саплитати на исти „камен”.

Радослав Медић,
новинар, Оџаци