Sečom šuma čovek menja klimu

Listajući stare brojeve „Politike” u broju od 24. aprila, u rubrici Među nama pročitao sam tekst „Na klimatske promene se ne može uticati”. Autor je Milutin Živković, dipl. inž. geologije i paleontolog. Do sada su o klimi stručno govorili klimatolozi, a ne geolozi. Može i geolog da govori o tome, ali ne zna se da li autor u ovom slučaju govori o klimi od pre 50.000 godina ili o sadašnjoj.

Neandertalac zaista nije mogao da utiče na klimu. Kosmičke sile menjale su nagib Zemljine ose i njen položaj prema Suncu, pa su periodično nastajala ledena doba, što je objasnio Milutin Milanković u svom radu „Astronomska teorija ledenih doba” iz 1913. godine. Ali nikad u prošlosti niko nije otkrio da se ova planeta zagrevala, da se dešavalo nešto suprotno ledenom dobu.

To se sad događa. Zašto? Na ovoj planeti je osam milijardi ljudi i ponekad ironično kažem da bi se klima promenila samo zato što dišemo. Bar milijardu, ako ne i milijardu i po motornih vozila tutnji putevima celog sveta i ispušta gasove, desetine hiljada civilnih i vojnih aviona svakog dana cepaju atmosferu, trećina planete je „betonirana” – gradovi, industrijska postrojenja, auto-putevi... Svako uzletanje kosmičkog broda uništi šest odsto ozona. Zbog visokih temperatura širom planete haraju šumski požari, samo je u Sibiru pre dve, tri godine izgorelo više od pet miliona hektara šume, što je na tom prostoru promenilo i klimu. Besomučno se seče Amazonija, tope se glečeri, čak i led s Alpa i Himalaja.

I sve te promene počele su naglo, od 2000. godine, što je zaprepašćujuće. Čim se promenio milenijum, promenila se i klima. Institut za klimu u Potsdamu izneo je dramatičan podatak – svih 15 najtoplijih godina od 1500. do danas bile su posle 2000. Direktor Klimatološkog instituta u Cirihu Acumu Omura tvrdi da Amerika već sad ima četiri vrste klimatološkog oružja: operacija poplave, operacija led, vatrena oluja i podmorska bomba.

Ako čovek ne deluje na klimu, otkud onda Pariski sporazum o klimi koji obavezuje na smanjenje emisije štetnih gasova? Zašto lideri G7 raspravljaju o klimi i donose obavezujuće odluke?

Kad odem u selo da obiđem kuću i pokosim baštu zaprepastim se koliko je trava porasla između dva košenja, a prošlo je samo mesec dana. Livade su se nekad kosile u julu, a sad, kažu mi seljani, mogu se kositi četiri, pet puta godišnje, kad niko nema stoke. Vegetacija buja, mlado voće se suši, a plodovi trule na grani i opadaju.

U Čehovljevoj drami „Ujka Vanja” jedan lik se zove Astrov. On je lekar u provinciji i gledaju ga kao osobenjaka i čudaka samo zato što voli šume. Astrov kaže: „Ruske šume prašte pod udarcima sekira, milijarde stabala propadaju, reke presušuju, divljači je nestalo, klima se menja i zemlja postaje sve siromašnija i ružnija.” Astrov je, naravno, Čehov, jer je i on bio lekar, a dramu je napisao 1890. godine i još tako davno je shvatio da čovek sečom šuma menja klimu.

Slobodan Žurkić,
Loznica