Сечом шума човек мења климу

Листајући старе бројеве „Политике” у броју од 24. априла, у рубрици Међу нама прочитао сам текст „На климатске промене се не може утицати”. Аутор је Милутин Живковић, дипл. инж. геологије и палеонтолог. До сада су о клими стручно говорили климатолози, а не геолози. Може и геолог да говори о томе, али не зна се да ли аутор у овом случају говори о клими од пре 50.000 година или о садашњој.

Неандерталац заиста није могао да утиче на климу. Космичке силе мењале су нагиб Земљине осе и њен положај према Сунцу, па су периодично настајала ледена доба, што је објаснио Милутин Миланковић у свом раду „Астрономска теорија ледених доба” из 1913. године. Али никад у прошлости нико није открио да се ова планета загревала, да се дешавало нешто супротно леденом добу.

То се сад догађа. Зашто? На овој планети је осам милијарди људи и понекад иронично кажем да би се клима променила само зато што дишемо. Бар милијарду, ако не и милијарду и по моторних возила тутњи путевима целог света и испушта гасове, десетине хиљада цивилних и војних авиона сваког дана цепају атмосферу, трећина планете је „бетонирана” – градови, индустријска постројења, ауто-путеви... Свако узлетање космичког брода уништи шест одсто озона. Због високих температура широм планете харају шумски пожари, само је у Сибиру пре две, три године изгорело више од пет милиона хектара шуме, што је на том простору променило и климу. Бесомучно се сече Амазонија, топе се глечери, чак и лед с Алпа и Хималаја.

И све те промене почеле су нагло, од 2000. године, што је запрепашћујуће. Чим се променио миленијум, променила се и клима. Институт за климу у Потсдаму изнео је драматичан податак – свих 15 најтоплијих година од 1500. до данас биле су после 2000. Директор Климатолошког института у Цириху Ацуму Омура тврди да Америка већ сад има четири врсте климатолошког оружја: операција поплаве, операција лед, ватрена олуја и подморска бомба.

Ако човек не делује на климу, откуд онда Париски споразум о клими који обавезује на смањење емисије штетних гасова? Зашто лидери Г7 расправљају о клими и доносе обавезујуће одлуке?

Кад одем у село да обиђем кућу и покосим башту запрепастим се колико је трава порасла између два кошења, а прошло је само месец дана. Ливаде су се некад косиле у јулу, а сад, кажу ми сељани, могу се косити четири, пет пута годишње, кад нико нема стоке. Вегетација буја, младо воће се суши, а плодови труле на грани и опадају.

У Чеховљевој драми „Ујка Вања” један лик се зове Астров. Он је лекар у провинцији и гледају га као особењака и чудака само зато што воли шуме. Астров каже: „Руске шуме праште под ударцима секира, милијарде стабала пропадају, реке пресушују, дивљачи је нестало, клима се мења и земља постаје све сиромашнија и ружнија.” Астров је, наравно, Чехов, јер је и он био лекар, а драму је написао 1890. године и још тако давно је схватио да човек сечом шума мења климу.

Слободан Журкић,
Лозница