Transparentna bankarska tranzicija

Požali mi se komšija kako je 10. maja pročitao u novinama da švajcarski franak mora da se zameni, jer će od juna moći da se zameni za novu seriju samo u Švajcarskoj.

„Zabrinuh se”, reče komšija „i pohitah u svoju banku da zamenim 1.000 švajcarskih franaka koje čuvam u kući za ne daj bože. Dođoh na red pred šalterom, pružih svojih 1.000 ’švajcaraca’ uz molbu da mi ih zamene za nove.

– Ne zamenjujemo stare švajcarske franke – kratko mi odgovori službenica.

Podsetih je da Narodna banka prihvata zamenu bez provizije.

– Rekla sam da ne zamenjujemo.

– Mogu li da otvorim devizni račun ili da ih dam na štednju?

– Nemamo nikakve transakcije u švajcarskim francima.

– Pa šta da radim?

– Probajte u menjačnicama.

Ni tamo se ne obradovah: provizija 10 odsto i čeka se. Neko od rodbine mi preporuči našu banku sa sedištem u Kragujevcu. Uputi me i na osobu kojoj da se obratim. Odoh, otvori mi devizni račun, uplatih iznos i saopšti mi da posle oko mesec dana mogu da podignem svoj iznos u novim ’švajcarcima’. Da li će tako i biti, videćemo.”

„No, tu ne prestaju problemi”, nastavi komšija da se žali. „Moja banka mi, uz mesečni izvod tekućeg računa, na elektronsku adresu posla obračun deviznog računa na kojem sam imao 15 evra. Obaveštava me da za održavanje računa treba da plaćam nešto više od evra mesečno od juna ove godine. Ponovo odem u banku da podignem svojih 15 evra.

– Gospodine, morate da platite evro i 22 centa za održavanje računa.

– U redu – kažem. – Skinite mi sa tekućeg računa iznos za održavanje, a isplatite mi 15 evra.

– Mora u evrima.

– Naplatite onda u evrima.

– Dobićete 10 evra, a tri evra i 78 centi ćete dobiti u dinarima.

– Po kojem kursu? – upitah.

– Po prodajnom.

– Najnižem?

– Da, najnižem.

– Odličan vam je račun – prokomentarisah.

– Šta da se radi, banka tako posluje.

Uzeh svojih 10 evra i dinarsku protivvrednost za ostatak i odoh.”

„Ni tu nije kraj”, nastavi komšija. „Pre oko 30 dana pročitah u štampi da se naša banka, gde su mi ’švajcarci’, udružuje sa oko 30 odsto kapitala u vlasništvu sa stranom bankom sa 70 odsto kapitala u vlasništvu. Odem u banku da prebacim ’švajcarce’ na štednju. Ljubazna službenica mi saopšti da jedino može u dinarima ili evrima. Obračuna mi kako bih prošao zamenom ’švajcaraca’ u dinare i u evre, i ispade da prilično gubim u oba slučaja. Odlučih da ih ostavim na deviznom računu u toj banci, pošto još ne naplaćuju održavanje, pa ću videti. Proverim u nekoliko banaka kako stoje stvari i ni u jednoj se ne obradovah. Na ’švajcarce’ svi odmahuju glavom kao da nose koronu. Većina njih banaka naplaćuje održavanje deviznog računa više od evra mesečno, a kamata na štednju u evrima je ispod 0,5 odsto godišnje.

Ni ovde nije kraj. Ako ste podigli neku ’besplatnu’ karticu, koju i niste tražili, i shvatili da vam uistinu nije potrebna, poništenje će vam dobro naplatiti, kao i svako gašenje računa. Ako ste lakomi na ’dobru’ ponudu ’povoljnih kredita’, otići će vam koža na doboš – visoke kamate. Izgleda da ćemo morati da pohađamo bakarsko opismenjavanje.

Nekada su banke jurile klijente da otvaraju tekuće, devizne račune i štedne knjižice uz koliko-toliko povoljne uslove. A danas? Uslovi za štednju nikakvi. Plaćamo održavanje računa (verovatno i kada na njima nemamo novca). Za kupovinu karticom ili elektronski naplaćuju proviziju od prodavaca s kojima su banke sklopile ugovor o poslovanju ili od kupaca, a možda i od oboje. Za obrtanje novca od naših plata i penzija – nikom ništa. Za dozvoljeni minus je visoka kamata, a za nedozvoljeni – boli glava. Čuvajte se, komšija, mutnog bankarstva. Lazarevićev Pera Zelembać je za ove bio melem na rani!

I eto, komšija. Takav je bankarski sistem u Srbiji. Prodat je strancima. Danas su, po svim izgledima, ostale samo još Poštanska štedionica i Narodna banka Srbije. Prva posluje po vrlo krutim bankarskim pravilima, a druga se bavi državnim finansijama. Koga boli glava za građanina?” I ode.

Surova stvarnost. Poželeh u sebi komšiji sreću, ako za već duboko vremešne nije kasno. Transparentna bankarska tranzicija, nema šta.

Miodrag Srbljak,
penzioner, Kraljevo