„Zelena čoja Montenegra” priča o prijateljstvu

Oduvek sam posebno voleo priče u kojima postoji mešanje vremena, prostora, stvarnog i nestvarnog, gde je sve na nejasnoj granici kada prestaje stvarnost, a počinje fikcija, jer se toliko prožimaju da ih je ponekad nemoguće razlikovati. U pozorištu je to uvek bilo nešto vrlo inspirativno za mene. „Zelena čoja Montenegra” je upravo jedna od takvih priča.

Ovim rečima reditelj Nikita Milivojević najavio je za „Politiku” rad na predstavi „Zelena čoja Montenegra” Mome Kapora u saradnji sa Zukom Džumhurom, u dramatizaciji Stevana Koprivice, čija premijera je večeras od 21 sat u ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice, Stanjevići nadomak Budve. Koprudukciju potpisuju Beogradsko dramsko pozorište, Grad teatra iz Budve i Gradsko pozorište iz Podgorice.

Kostimografiju je radila Jelena Stokuća, scenografiju reditelj Milivojević, scenski pokret Amalija Benet, a kompozitor je Aleksandar Srebrić.

‒ Stevan Koprivica je napravio odličnu dramatizaciju tako da mi Cetinje, gde se odigrava radnja romana, deluje pomalo kao „Kazablanka” iz čuvenog filma, puno je neobičnih, zanimljivih likova, neverovatnih događaja, ljubavi, intrige, politike, strasti, prijateljstva. Sve to zajedno je, čini mi se, više nego dovoljno za uzbudljivu predstavu ‒ veli Milivojević.

„Zelena čoja Montenegra” priča o prijateljstvu crnogorskog knjaza Nikole Petrovića i Osman-paše Sarhoša, zarobljenog u boju na Vučjem dolu u julu 1876. gde je komandovao turskom artiljerijom. Istovremano, to je priča i o Zuki Džumhuru, pripovedaču, putošiscu, crtaču... i prijateljstvu sa Kaporom sa kojim je 1967. godine napisao istoimeni filmski scenario o sudbini turskog generala. U glumačkoj ekipi su: Miloš Pejović, Dejan Đonović, Emir Ćatović, Simo Trebješanin. Jelena Simić, Maja Stojanović, Andrija Kuzmanović, Slobodan Boda Ninković, Marko Živić, Milorad Damjanović, Ivan Zablaćanski, Stefan Radonjić.