Da li će Tajvan doživeti avganistanski scenario

Eho haosa u Avganistanu, koji je pao u ruke talibana nakon povlačenja američke vojske, izazvao je napetost na drugoj neuralgičnoj geopolitičkoj tački – u Tajvanskom moreuzu.

Kina je juče izvela jurišne manevre blizu „odmetnutog ostrva”, koje smatra svojom teritorijom, kako je saopšteno, kao odgovor na spoljno mešanje i provokacije. Vlasti u Tajpeju odmah su odgovorile da nije moguć avganistanski scenario.

Premijer Su Ceng Čang poručio je da Tajvan u slučaju kineskog napada ne može da zadesi sudbina slična Avganistanu, kao i da, ako u zemlji vlada unutrašnji haos, nikakva spoljna pomoć neće biti dovoljna.

„Ono što se dogodilo u Avganistanu pokazalo je da, ako je zemlja u unutrašnjem haosu – nikakva pomoć spolja neće napraviti razliku, a Tajvan mora da veruje u svoju zemlju i da može da se odbrani”, poručio je Su, upozorivši da se „strane sile” koje žele da napadnu Tajvan ne zavaravaju, prenosi Rojters.

U kratkom saopštenju kineske vojske potvrđeno je da su ratni brodovi, protivpodmornički i borbeni avioni poslati u blizinu Tajvana da izvedu združene napade i druge vežbe koje će izvoditi borbene jedinice. U obrazloženju je navedeno da su se SAD i Tajvan više puta dogovarali u provokacijama i slali ozbiljne i pogrešne signale, kojima se narušava kineski suverenitet i ozbiljno podrivaju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu, kao i da je vežba odgovor na spoljno mešanje i provokacije tajvanskih snaga koje se zalažu za nezavisnost.

Nije navedeno koji je konkretan slučaj izazvao ovakvu reakciju Pekinga, iako su ranije ovog meseca SAD odobrile novi paket prodaje oružja Tajvanu vredan oko 750 miliona dolara, ali sasvim je jasno da ima veze s dešavanjima u Avganistanu. Ekspresni ulazak talibana u Kabul, koji je osramotio američku vojsku, kineski državni mediji su iskoristili da sa podsmehom poruče Tajvanu da mu SAD neće priteći u pomoć ako ga Peking napadne.

„Nakon pada režima u Kabulu tajvanske vlasti sigurno drhte. Ne očekujte da će vas SAD zaštititi”, napisao je u Hu Siđin, urednik pekinškog tabloida „Global tajms”.

Hu je preporučio zvaničnicima Tajpeja da što pre tiho poštom naruče crvenu zastavu s pet zvezdica (zastava NR Kine). Kako kaže, biće im od koristi kad se jednog dana predaju Kineskoj narodnooslobodilačkoj armiji.

„Global tajms” piše da je situacija na Tajvanu slična onoj u Avganistanu, jer se u velikoj meri oslanja na zaštitu SAD.

„Prema onome što se dogodilo u Avganistanu, u Tajpeju bi trebalo da shvate da će se nakon što rat izbije u moreuzu odbrana ostrva srušiti za nekoliko sati, a američka vojska im neće doći u pomoć”, piše ovaj list, koji izlazi pod pokroviteljstvom Komunističke partije Kine.

SAD nemaju zvanične diplomatske odnose s Tajvanom i veze održavaju preko Američkog instituta u Tajpeju, koji u stvari obavlja poslove ambasade. U aprilu je Bajdenova administracija poslala nezvaničnu delegaciju na ovo ostrvo, na kojem živi 24 miliona ljudi. Si-En-En kaže da je Vašington time poslao važan signal da je posvećen Tajvanu i njegovoj demokratiji.

Iako SAD, koje su samo 2020. godine Tajvanu prodale oružje u vrednosti većoj od pet milijardi dolara, nemaju trupe stacionirane na ostrvu, jučerašnji tvit republikanskog senatora iz Teksasa Džona Kornina izazvao je novu provokaciju i medijsku pretnju Pekinga.

„Američki senator Džon Kornin je u zapanjujućoj izjavi rekao da SAD imaju čak 30.000 vojnika stacioniranih na Tajvanu – više nego u Južnoj Koreji, gde ih je 28.000. Ako je to tačno, kineska vlada i kineski narod to nikada neće prihvatiti. Kina bi zbog toga trebalo odmah da primeni Zakon protiv otcepljenja, uništi i protera američke trupe iz Tajvana vojnim sredstvima i istovremeno silom ujedini ostrvo s maticom”, piše „Global tajms”.

Neimenovani kineski ekspert, kako prenosi list, smatra da je Kornin, koji je član Senatskog komiteta za obaveštajne poslove, namerno objavio ovakav tvit kako bi testirao reakciju Pekinga na moguće američko vojno prisustvo na Tajvanu.