Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
UREĐENjE ŽELEZNIČKE STANICE PROKOP

Gradnja zgrade pomerena za poslednje tromesečje 2021.

U toku je postupak pribavljanja potrebnih uslova i dozvola za početak gradnje. – U prvoj fazi, kako je ranije najavljeno, gradiće se stanična zgrada i deo parkinga
(Фото: Д. Жарковић)

Početak gradnje stanične zgrade na glavnoj železničkoj stanici „Beograd centar” sve je bliže, ali ipak neće početi do kraja trećeg kvartala 2021, kako je ranije najavljeno. Izgradnja će, kako saznaje „Politika”, krenuti u toku poslednjeg tromesečja ove godine. U toku je postupak pribavljanja potrebnih uslova i dozvola za početak gradnje, potvrdio je za naš list Dejan Dedijer, direktor kompanije „Rejlvej siti Beograd” koja je partner državi u gradnji nedostajućih sadržaja na Prokopu.

– Kompanija „Rejlvej siti”, koju čine dugogodišnji profesionalci u oblasti građevine, spremna je, i čim se reše sve neophodne pretprojektne radnje, bićemo u prilici da detaljnije damo odgovore na sva pitanja. Do tada, radimo i postupamo po svim pravilima, procedurama i zakonima – naveo je Dedijer u pisanom odgovoru „Politici”.

Početak građevinskih radova na ploči na Prokopu bio je uslovljen upravo završetkom njenog nedostajućeg dela iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka. Ovaj posao, prema inicijalnim najavama „Infrastrukture železnice Srbije” iz maja 2020. (kada su radovi na dogradnji ploče krenuli), trebalo je da bude okončan do minulog 9. avgusta, ali slika sa terena upućuje da još nije gotov u potpunosti.

Kada je reč o građevinskim radovima za koje je zadužen „Rejlvej siti”, u planu je da se osim stanične zgrade izgradi oko 900 parking mesta na otvorenom i u višeetažnoj garaži, kao i komercijalni sadržaji. Predviđena je fazna izgradnja – u prvoj fazi gradiće se stanična zgrada i parking mesta na otvorenom, dok će se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža zidati u nekoliko sukcesivnih faza. Prema najavama s početka ove godine, plan je da prva faza bude završena do kraja 2022, a da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024. Ali, pošto će početak gradnje biti pomeren za nekoliko meseci, jasno je da će izmene gotovo sigurno pretrpeti i finalni rokovi.

Da bi se razmišljalo o građevinskim radovima na samoj ploči, u prethodnom periodu bilo je neophodno i da se ispita nosivost i stanje te armirano-betonske konstrukcije, a kako su pre nekoliko meseci za naš list naglasili u „Rejlvej sitiju”, za taj posao bio je zadužen Institut za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu koji je procenio da su neophodne značajne intervencije kako bi se ploča ojačala radi dalje izgradnje.

Poziv države za gradnju nedostajućih sadržaja na Prokopu iz 2019. predvideo je da privatni partner u ovom poslu pribavi svu dokumentaciju za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju stanične zgrade, komercijalnog prostora i parkinga. Država, sa druge strane, ulaže zemljište i omogućava gradnju na ploči i na svim parcelama koje su u njenom vlasništvu, a ispunjavaju tehničke uslove.

Na temu ovog partnerstva u međuvremenu oglasili su se „Transparentnost Srbija” i „Koalicija za nadzor javnih finansija” tvrdeći da je Republička direkcija za imovinu nezakonito odabrala privatnog partnera za zajedničku izgradnju na Prokopu zahtevajući od vlade da hitno učini javno dostupnom svu dokumentaciju, kao i ugovor sa preduzećem „Rejlvej siti”. Prema njihovoj oceni, ugovor nesumnjivo predstavlja javno-privatno partnerstvo (JPP), pa je u skladu sa Zakonom o JPP-u i koncesijama iz 2011. morao biti sproveden drugačiji postupak. Posle ove reakcije reagovao je i RDI koji je ukazao da je postupak u vezi sa ovim projektom „bio u svakom delu javan i transparentan i potvrđen odgovarajućim odlukama vlade”. U RDI-ju su tada naveli da su svi elementi ovog posla zasnovani na primeni članova Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini dodajući da ugovor sa „Rejlvej sitijem” nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama jer „u konkretnom slučaju druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade”.

U toku proleća ove godine pobunio se i deo žitelja kod Prokopa, ali ne zbog gradnje na ploči stanice, nego zbog moguće gradnje stambenih kvadrata na padini u blizini „Beograd centra”.

Još se čeka izgradnja pristupnih saobraćajnica

Prokopu, osim stanične zgrade, parkinga i bolje veze javnim prevozom, nedostaje i deo pristupnih saobraćajnica i to one iz pravca niškog auto-puta. Da je gradnja ovih saobraćajnica uvršćena na listu kapitalnih prioritetnih državnih projekata za 2021, početkom godine obznanio je ministar finansija Siniša Mali. Ova saobraćajna veza od auto-puta do „Beograd centra” neophodna je da bi nedovršena glavna železnička stanica bila potpuno funkcionalna i kako bi njen budući, takozvani donji plato bio povezan sa ostatkom grada. Ipak, posle januarske najave iz ministarstva, novih detalja o početku gradnje nedostajućih pristupnih veza nije bilo u međuvremenu.

Pristupne saobraćajnice Prokopu iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića završene su početkom leta 2017. i za njihovu gradnju bio je zadužen „Štrabag”. Radnici koji su na teren izašli krajem avgusta 2016. uredili su saobraćajnicu sa po dve kolovozne trake za svaki smer, pešačko-biciklističke staze sa zaštitnim ogradama, parking i autobusko stajalište. Pošto stanicu okružuje brdovit teren, majstori su imali zadatak da podignu potporne zidove i mostovsku konstrukciju, a uređene su i zelene površine i razdelna ostrva. Za razliku od drugih projekata u gradu, ovaj je okončan gotovo u roku.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Мишковић
Град ваздушна лука, град на води, град железнички пут, вероватно након њих и сличних: Маринкова бара сити, Вишњичка бања сити, Сити Дедиње (то би тамошњи "грађани" највише желели), Крњача сити, Мали мокри луг сити итд па све то на енглеском... Куда и где то ми сви скупа идемо? Зар заиста сматрају даваоци имена, назива фирми, делова града, јавних установа и добара да мора и треба из неких разлога да нам трпају у град и државу накарадне и бесмислене речи и називе. Неће бити бољи због лоших назива
Boža
Ugasimo jednu a da drugu stanicu nismo napravili. To je Srbija.
Никола
Хоће ли фирма „Рејлвеј сити” успети да испоштује законе и правила везана за српски језик и ћириличко писмо?
Марко (43)
На основу свог назива се може закључити да вероватно неће

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.