Srbija nije okrenula leđa Rusiji

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 13. jula – Neće biti nikakvih revolucionarnih promena u odnosima između Srbije i Rusije, kaže za „Politiku” Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za izučavanje istorije slovenskih naroda Ruske akademije nauka, nekada Jeljcinov „spičrajter”, a danas jedan od najboljih stručnjaka za zemlje bivše Jugoslavije. Na pitanje, koliko je realan stav pojedinih ruskih analitičara koji su formiranje nove vlade u Srbiji doživeli kao okretanje leđa Rusiji, Nikiforov kaže:

– Uopšte ne mislim da je okrenula leđa. Naprotiv, uveren sam da je Tadić bio iskren kad je govorio o tri stuba na kojima će se zasnivati srpska spoljna politika – Brisel, Vašington, Moskva. Siguran sam da neće doći do kvarenja odnosa sa Rusijom. To bi uostalom, bilo glupo. Nije zgodno danas svađati se s Rusijom, a nema ni razloga. Uostalom Rusija ništa od Srbije ne traži. Iako su neki ekstremisti, uglavnom srpski, govorili o eventualnom postavljanju ruskih baza u Srbiji, Rusija to nikad nije tražila.

Kakvi su, danas ruski interesi u Srbiji?

– Ne može se govoriti o naročitim ruskim interesima u Srbiji. Naši odnosi zasnivaju se na ekonomskim interesima i ja sam siguran da će i ova vlada, kao što bi i svaka druga, podržati gasni sporazum i da će ga parlament ratifikovati. Rusija je za to veoma zainteresovana, ali ništa manje nije zainteresovana Srbija. Čak više, jer Rusija, iako želi da diversifikuje puteve gasa, može to da učini i zaobišavši Srbiju, a vama je potrebno sigurno snabdevanje i jevtini energenti. Rusija će uvek biti zainteresovana za stabilan Balkan i ja mislim da su za ovo pokolenje svi ratovi završeni. Posebne interese, osim energetskih, za Rusiju na Balkanu ja ne vidim.

Ruski mediji vrlo često Koštunicu nazivaju „proruskim”, a Tadića „prozapadnim”. Hoće li to, ipak, izmeniti odnose?

– Koštunica nije rusofil već nacionalno orijentisani političar, a Tadić jeste orijentisan prema Evropi, ali mu je stalo i do Rusije. On nije „tera inkognita” za nas i Rusija će sasvim lepo sarađivati s njim. Nova vlada težiće ulasku u EU, mada je pitanje koliko će to u novonastalim uslovima biti moguće. Nadam se da će stići evropske investicije u Srbiju, a verujem da će i Rusija investirati. Ona sad ima za to mogućnosti.

Kako ocenjujete novu političku situaciju u Srbiji?

– Kod vas se dogodilo nešto veoma interesantno. Proces koji je odavno primećivan, da je politički centar, personifikovan u Vojislavu Koštunici, koji je svakog dana bio sve slabiji, sasvim je izgubio svoje mesto, a druge političke snage, koje su sve vreme evoluirale, postale su partije centra. Nova vladajuća koalicija ima sasvim umeren stav prema problemu Kosova, nije ga priznala i njen stav o tome predstavlja kontinuitet sa prethodnom vladom. Sve partije u tom novom centru su se prilično izmenile – Tadić se distancirao od ekstremnih partija kao što je Čedina, evoluirali su Nikolićevi radikali, koji, iako imaju problem dva lidera, ipak idu prema centru. Ni socijalisti nisu više na Miloševićevim pozicijama. I oni ne žele više da budu komunistička već evropska partija.

Ipak koalicija je sastavljena od brojnih partija sa različitim programima, različitim predistorijama... Kolike su šanse da ona opstane četiri godine?

– Verujem da će nova koalicija biti jača, čvršća i da ima sve šanse da izdrži pun mandat. Naravno ako ne bude nekih vanrednih potresa. Ulogu Koštunice koji je bio kao putokaz – na koju on stranu krene, tamo se formira vladajuća koalicija, sada je preuzeo Dačić, i on će podržavati Tadića do poslednjeg trenutka jer mu je to jedina šansa da bude u vlasti. Sve te brojne partije postale su partije centra, a Tadić više uopšte nema ozbiljnu opoziciju – Koštunici će početi da se osipa članstvo, otići će svi karijeristi, oni koji su uvek tamo gde je vlast. Ni Nikolić nije ozbiljna opozicija, on je već dokazao da nikako ne može da dosegne potreban broj glasova da stupi na vlast.

Drugi interesantan momenat je da Srbija, iako je po ustavu parlamentarna republika, skreće prema predsedničkoj. Cvetković je takozvani tehnički premijer kakvi su kod nas bili za vreme Putina. Dogodile su se ozbiljne političke promene – s jedne strane promenjen je centar, s druge, dobili ste predsedničku republiku.

Kosovo je bilo kamen spoticanja među koalicionim partnerima u Koštuničinoj vladi. Kakva će biti njegova dalja sudbina?

– Nažalost, o tome se može samo nagađati. Ova situacija će potrajati. Nezavisnost pokrajine je priznalo manje zemalja nego što se očekivalo, ali su među njima najuticajnije zemlje. Ako nova kosovska vlast bude pametna, neće dirati Srbe na Kosovu, mada bi mogli da im zatvore granicu prema Srbiji koja je za sada prilično porozna. Bez pomoći iz matice, kosovski Srbi ne bi opstali. Nadam se da se to neće desiti. Južne enklave su, nažalost, izgubljene. Tamo su ostali ili će ostati, samo starci, a oni neće dugo.. Ali za Sever se treba boriti. Ne treba priznati zvanično nezavisnost i ja sam siguran da ni Tadić to neće učiniti. Nova vlada težiće ulasku u EU, mada je pitanje koliko će to u novonastalim uslovima biti moguće. Nadam se da će stići evropske investicije u Srbiju, a verujem da će i Rusija investirati. Ona sad ima za to mogućnosti. Kosovo će ostati rana na srpskom nacionalnom biću, ali će gubiti aktuelnost i sudbonosnost za srpskog birača.