Neuspeh protesta na Cetinju, okupio malo ljudi

Protest protiv ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetinjskom manastiru doživeo je u nedelju potpuni neuspeh, jer je okupio mali broj ljudi, a bio je pokušaj Mila Đukanovića na napravi pritisak na javnost, ocenili su danas za Tanjug analitičari Igor Damjanović i Draško Đenović.

Protest na Cetinju bio je organizovan zbog rukopoloženja mitropolita Joanikija 5. septembra. „To je bila štih proba, koju su organizovali predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegovo okruženje, kako bi proverili svoju snagu i napravili pritisak na javnost”, izričit je Damjanović.

On je istakao da su i mediji bliski Đukanoviću, izveštavali da protest nije ispunio očekivanja, pre svega po broju prisutnih.

Taj broj je bio oko 2.000 i to je daleko manje od onoga što su oni očekivali, navodi Damjanović.

Bez obzira na to što značajan deo vlasti i dalje kontrolišu Đukanović i njegovi kadrovi u raznim državnim organizacijama, ministarstvima i agencijama, ispostavilo se da je događaj koji su organizovali totalni promašaj, jer je odziv bio nikakav, smatra Damjanović.

„Njihove parole o ugroženosti Crnogoraca kao nacije od strane Srbije, kao i pokušaju Srbije da ponovi navodnu okupaciju od 1918, više nemaju prođu i građani su se umorili od njih. Građani Crne Gore više nisu zainteresovani da učestvuju u manifestacijama koje su organizovane da bi zaštitile pokradena bogatstva Mila Đukanović i njegovog okruženja”, navodi Damjanović.

On smatra da predsednik Crne Gore i njegovi saradnici pokusavaju da mobilišu kritičnu masu, koja bi uz pomoć, kako je rekao, kriminalnih grupa, pokušala da unese veću nestabilnost u Crnoj Gori.

„Međutim, prema nekim procenama, u Crnoj Gori masa od 10.000 ljudi čini kritičnu masu, a jučerašnji događaji jasno su pokazali da Đukanović to nema”, zaključio je Damjanović.

Verski analitičar Draško Đenović istakao je da se protestu na Cetinju skupila, kako je rekao, šačica ljudi, i da je nastavak protesta neizvestan.

On je naveo da je, prema procenama analitičara, na skupu bilo tek nekoliko hiljada ljudi.

„To je za Crnu Goru koja broji oko 650.000 stanovnika jako malo. Sam grad Cetinje više nije toliko značajan, ali Crnogorci vole da mu daju više značaja nego što stvarno ima. Oni jednostavno smatraju da taj manastir pripada Crnogorskoj pravoslavnih crkvi(CPC) i da Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne bi trebalo ništa tamo da radi ili obavlja, zaboravljajući, pri tome, da je to sedište jedine priznate i kanonske pravoslavne crkve koja deluje na području Crne Gore”, ističe Đenović.

Kaže da nije siguran da će biti još protesta do ustoličenja 5. septembra.

„U toku je turistička sezona i ne verujem da će ljudi napuštiti svoj posao da bi protestvovali. Takođe, ljudima nije bitno u kojoj se crkvi mole, jer je većini vernika zapravo najvažnije da se mole Bogu, ne ulazeći u to da li ta crkva pripada SPC ili CPC. Njima je važno da steknu duševni mir. Pitanje CPC je političko pitanje, koje je važno političarima koji pokušavaju na tome da steknu političke poene, a nikako nije stvar običnih vernika”, smatra Đenović.

Prema njegovom mišljenju, Crnogorci, kako je rekao, „nisu baš neki vernici”.

„Oni su više poput Čeha koji su na dnu evropske liste kada je u pitanju religioznost. Znamo da su Crnogorci bili najveći komunisti, da je u službama bezbednosti - policiji, vojsci, državnoj bezbednosti i UDBI bilo mnogo pripadnika tog naroda. U Crnoj Gori vera nikada nije bila tako snažna, iako je u jednom trenutku verski i svetovni poglavar bila je ista osoba - Petar Petrović Njegoš”, zaključuje Đenović.