Više novca u kampanji i veće prisustvo u medijima

Veće prisustvo opozicije u televizijama sa nacionalnom frekvencijom, više novca iz republičke kase za partije u kampanji i manji broj potpisa za izbornu listu za manjinske stranke su neki od predloga koje će vlast najverovatnije ispuniti da bi se unapredili izborni uslovi. O ovim, ali i drugim mogućim rešenjima biće govora na današnjoj sednici međustranačkog dijaloga bez stranaca, a najavljeno  je  da će njoj prisustvovati i lider SNS-a Aleksandar Vučić, kao i predsednici opozicionih partija koje ne zahtevaju učešće stranih posrednika.

Predsednik Skupštine Srbije i lider SPS-a Ivica Dačić kaže da će se danas konkretno znati šta je vlast prihvatila. Kaže da žele da pokažu otvorenost i dobru političku volju i „da izbiju iz ruku” svaki alibi za neučestvovanje na izborima pravdajući se lošim izbornim uslovima, a u stvari, kako kaže, skrivajući svoje slabe izborne rezultate. Predlozi će biti predstavljeni danas, u istom danu kada se očekuje da i evroparlamentarci daju svoje sugestije o unapređenju izbornog procesa, na drugom koloseku dijaloga.

Proteklih meseci neki lideri opozicije su tražili da se odvoje izbori i da građani Srbije u različitim terminima izađu na predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore. Ovaj zahtev nije prihvaćen i, kako saznajemo, predsednički i izbori za Skupštinu grada Beograda, kao i izvesni vanredni parlamentarni izbori biće održani u istom danu, najverovatnije početkom aprila. Ne postoji pravna mogućnost da se predsednički i beogradski izbori odlože, a samo teorijska mogućnost postoji da se održe ranije i to u slučaju da, recimo, Vučić podnese ostavku ili da do oktobra bude raspuštena Skupština grada Beograda.

Pokret Dveri tokom dijaloga je tražio da se održe i izbori u Vojvodini i u svim opštinama, jer, kako je naveo Boško Obradović, u većini lokalnih sredina parlamenti su jednostranački. Njegov predlog odbacili su radikali koji su na sastanku naveli da nema potrebe za vanrednim pokrajinskim i lokalnim izborima.

Ni drugi zahtev opozicije da nosilac izborne liste na lokalu bude onaj ko ima tu prebivalište, a da na republičkoj listi bude osoba koja se kandiduje za mesto premijera takođe neće biti prihvaćen. Zakonom je jasno propisano da svako ima pravo da bude biran i da bira i niko nikome ne može da zabrani koga će odrediti da bude nosilac izborne liste. To znači da će i ubuduće predsednik SNS-a Aleksandar Vučić, ali i lideri opozicije Dragan Đilas, Boris Tadić ili Vuk Jeremić biti nosioci izborne liste na predstojećim izborima. Ovaj zahtev je inače na jednom od sastanaka ovih partija sa vlastima zvanično iznela lider pokreta Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, ali, kako „Politika” saznaje, niko iz opozicije ga nije podržao.

Opozicione partije koje su imale dvadesetak sastanaka sa vlastima, iznosile su predloge na četiri teme – mediji, opšta pravila izbornog postupka, izborni dan – glasanje, utvrđivanje rezultata glasanja i zaštita izbornog prava i finansiranje izborne kampanje i sprečavanje zloupotreba javnih resursa u izbornoj kampanji. Sve partije su dale veliki broj predloga, a zanimljivo je da su razlike između opozicionih partija veće nego između vlasti i opozicije.

Na temu medija pokret Dosta je bilo je tražio da se definišu kvote zastupljenosti relevantnih opcija u odnosu na trenutnu političku snagu, na šta je zamenik predsednika SRS-a Aleksandar Šešelj tražio „da ni u jednom od zaključaka ne bi trebalo da se nađe bilo kakvo istraživanje, ni istraživanje javnog mnjenja, ni istraživanje Republičkog zavoda za statistiku”. Milica Đurđević Stamenkovski je, recimo, tražila da se do prvih istraživanja rukovodi načelom jednake zastupljenosti svih prisutnih, jer istraživanja javnog mnjenja koja bi trebalo da budu na jesen su malo dockan i ostavljaju vakuum u kome bi televizije mogle da potraže izgovor za odsustvo opozicije u emisijama.

Kako nezvanično saznaje „Politika”, vlast smatra da je nema funkcionerske kampanje, odnosno da je redovan posao predsednika republike, Vlade Srbije i ministara da obilaze gradove i da se na licu mesta uvere šta je konkretno urađeno. Zahtevi opozicije da bude formirano koordinaciono nadzorno telo za sprovođenje izbora, kao i da se formira mešoviti profesionalno-stranački sastav biračkog odbora, takođe neće biti prihvaćeni.

Dveri su tražile da se objavljuju privremeni rezultati izbora na veb sajtu RIK-a u roku od 24 sata od zatvaranja biračkih mesta i da se na istom mestu objavljuju prigovori iz svih zapisnika sa izbora u najkraćem roku. Opozicione stranke nisu prihvatile ni predlog Dveri da se smanji broj biračkih mesta tako što bi sadašnja dva ili tri biračka mesta postala jedno, pa se moglo čuti da ne može da se smanjuje broj biračkih mesta, dok je Šešelj rekao da bi u gradovima gde ljudi decenijama glasaju na jednom biračkom mestu to dovelo do velike konfuzije.

Opozicija traži da više novca iz republičkog budžeta bude izdvojeno za političke partije u izbornoj kampanji i ovaj zahtev će najverovatnije biti ispunjen. Tako su Dveri tražile da se finansiraju i partije koje nisu prešle cenzus, što nije prihvatila nijedna opoziciona partija, a Saša Radulović iz DJB smatra da bi to stvorilo navalu malih lista koje bi se borile da dobiju ova sredstava.

Vlast je predložila da se podela finansijskih sredstava obavi tako što bi se 20 odsto novca delilo svim strankama pre izlaska na birališta, a 80 odsto posle izbora, proporcionalno osvojenim mandatima u skupštini, odnosno strankama koje su prešle cenzus. Dosta je bilo je insistirao da se 50 odsto tog novca deli svim strankama tokom kampanje, a 50 odsto posle izbora onima koji su ušli u parlament. Moguće da je da dođe do pomaka i da partije dobiju do 35 odsto pre izbora, a 65 procenata posle, ako pređu cenzus.

Zanimljivo je da su Dveri tražile da se uvede zakonska zabrana korišćenja sredstava za finansiranje redovnog rada partija za izbornu kampanju, što su kategorično odbacili Zavetnici i radikali. Nije prošao ni zahtev Dveri da se ograniče sredstva na milion evra u dinarskoj protivvrednosti za izbornu kampanju.Antrfile

Jasnija pravila i manje potpisa za stranke manjina

Da bi se sprečilo izigravanje zakona tako što bi neki ljudi sebe proglasili za pripadnike bilo koje nacionalne manjine i samim tim tražili da njihova izborna lista ima manji broj glasova za ulazak u Skupštinu Srbije, Saša Radulović traži da se precizno definišu koje su stranke nacionalnih manjina. Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića je tim povodom tražila da se spreči registrovanje kao stranaka nacionalnih manjina ukoliko to nisu bile tokom registracije. Njegov zahtev da se smanji broj potpisa sa 10.000 na 5.000 je prihvatio Savez vojvođanskih Mađara i on će biti prihvaćen. Zukorlić je tražio da manjine imaju pravo da sa tri poslanika formiraju svoj poslanički klub i da se partijama koje predstavljaju nacionalne zajednice omogući da imaju svoje predstavnike u RIK-u bez obzira na to da li imaju svoj poslanički klub ili ne. Jednoglasno je zaključeno da u nazivu izborne liste mora da se naglasi čije interese nacionalne manjine zastupaju.Antrfile

Stamatović tražio kamere, Dveri strane posmatrače, a DJB elektronsko glasanje

Opozicija je dala više predloga kako unaprediti rad biračkih odbora. Tako je Zdrava Srbija Milana Stamatovića tražila da na izbornim mestima budu instalirane kamere koje bi pratile rad biračkih odbora i snimale eventualne nepravilnosti u radu. Njihov predlog prihvatili su radikali i Dveri koji su tražili da bude sprovedeno video i audio-snimanje na svakom biračkom mestu. Zanimljivo je da su Dveri tražile da se omogući nevladinim organizacijama i stranim posmatračima da učestvuju u toku celog izbornog procesa, uključujući i tehničko prisustvo prilikom brojanja glasova. Dverjani su tražili i da se spreči postojanje paralelnih biračkih spiskova što na biračkom mestu što ispred njega, na šta mu je odgovoreno da su paralelni birački spiskovi zabranjeni i da je to regulisano pravilima. Pokret Dosta je bilo je tražio da bude omogućeno i elektronsko glasanje, kao i mogućnost da svaki građanin može da proveri da li zabeležno da li je glasao. Ovaj pokret je tražio i da se RIK obaveže da organizuje skeniranje svih izvoda iz biračkog spiska.