Direktor CESID-a: Čeka se odgovor opozicije na predlog o izborima

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar izjavio je da je atmosfera tokom današnjeg sastanka Radne grupe za dijalog predstavnika vlasti i opozicije bez učešća posrednika-evroparlamentaraca bila relativno dobra, „bolja u odnosu na onu koja je bila ranije”.

U Narodnoj skupštini danas je održan sastanak Radne grupe, na kojem su predstavnici opozicionih partija dobili prvu, radnu verziju predloga sporazuma o unapređenju izbornih uslova za održavanje izbora, koji je definisala vlast.

„Videli smo da su svi opozicioni predstavnici bili oprezni u svojim ocenama. Čeka se odgovor opozicionih predstavnika na predlog sporazuma, verovatno im je potrebno vreme. Bili su suzdržani i oprezni u ocenama”, rekao je Klačar za TV Tanjug.

On je kazao da će se mera uspeha ovog dijaloga sastojati u tome da se vidi koliko su obe strane spremne na kompromis.

„To znači da ćemo videti koliko će vlast biti spremna da popusti zahtevima opozicije, ali će biti dobro i da opozicija ima meru, da zahtevi budu prioritetni. Bila bi šteta da ovaj sporazum ne bude prihvatljiv”, dodao je.

Klačar je ocenio da obe strane razlicitno vide izborni proces.

„Smatram da će najveći kompromis morati da se napravi na polju medija. Za očekivati je da će tu biti opozicija istrajna. Čini mi se da mediji mogu da budu ključan kamen spoticanja”, rekao je direktor CESID-a.

Kako sada stvari stoje, Klačar kaže da bi izbori trebalo da se održe 3. aprila.

„To nije veliko iznenađenje, jer nema previse dostupnih termina. Od pet termina, tri čine razni praznici. Dostupni su 3. i 10. april. Predlog vladajuće koalicije je takav da se ide na objedinjavanje izbora, da svi budu istog dana, dok je opozicija tražila da se izbori razdvoje. Tu može doći do diskusije, moguće da će imati primedbe oko dela koji se tiču spajanja izbora za 3. april”, naglasio je Klačar.

Kada je reč o cenuzusu, Klačar je ocenio da nije bilo za očekivati da će se cenzus (za ulazak u parlament) vratiti na pet odsto.

„Cenzus je jedan od vitlanih delova izbornog sistema. Dobro je rešenje sto cenzus ostaje, ali otvaranja pitanje - šta ubuduće raditi sa tim cenuzusom? Jedino su dve ili tri stranke sigurne iznad cenuzusa, da li je tri ili pet nije bitno, pa će opozicija morati da pravi koalicioni aranžman”, rekao je.

Kada je reč o Beogradu, on kaže da je situacija drugačija.

„U Beogradu je drugačije, imaćemo vise pluralizma i diverzifikovaniju opozicionu samoupravu. Tu su opozicione snage u određenoj meri snažnije nego na nacionalnom nivou. Inače, jedino su SNS i SPS sigurne iznad cenzusa, sve ostale stranke su na oko tri odsto, ili između tri i pet. Govorim o trendovima, svako istraživanje povlači marginu greške. Ako istraživanje sada kaže da neko ima tri odsto, taj neko može da završi i sa pet, šest odsto, dok u Beogradu možemo još nekoliko stranaka da pronađemo koje će da preskoče cenzus”, naglasio je.

Klačar ističe da se sada meri na osnovu 20 do 30 stranka, ali kada dođu izbori, biće drugačija slika, odnosno, biće jasnije ko može da pređe cenzus.

„Na nacionalnom nivou cenzus od tri odsto nije lako dostižan, mnoge stranke su 2020. pomislile da mogu da pređu cenzus o, ali to nije lako dosegnuti”, poručuje direktor CESID-a.

Ukoliko ne bi bilo bojkota opozicije, izvesno je da cemo imati drugaciju skupstinu, ali ako bude bojkota, onda je za očekivati sličnu sliku, smatra Klačar.

„Mislim da trenutno postoje veće šanse da opozicija izađe na izbore sada, nego 2020. godine. Čini se da opozicija nema više resursa da izdrzi bojkot. Nalaze se u nekoj predizbornoj aktivnosti, što možda znači da će izaći na izbore, ali ništa se ne može garantovati”, zaključio je Klačar.