Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Panađur na „Kneževom arsenalu”

Šta bi rekli Crni Đorđe i Kodža Miloš kad bi čuli da kragujevačke vlasti žele da komercijalizuju prostor stare topolivnice i zarade na njihovoj baštini koja je pod zaštitom države
(Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Nedavno je u Kragujevcu završena dvonedeljna letnja škola arhitekture koju je organizovala Evropska asocijacija studenata arhitekture – EASA. Ova organizacija okuplja 200 arhitektonskih fakulteta iz Evrope, a letnje škole se održavaju od 1981. godine. Kragujevac je prvi srpski grad koji je ugostio studente koje okuplja EASA, a lokalna uprava je podržala ovu manifestaciju na konkursu za sufinansiranje projekata od značaja za kulturu. „Kragujevac prvi u svemu” – tako glasi sugestivni reklamni slogan za prvu prestonicu postsrednjovekovne Srbije.

Prema zvaničnoj istoriografiji, Kragujevac je prestonim gradom učinio knez Miloš Obrenović na đurđevdanskoj skupštini u manastiru Vraćevšnica 1818. godine. To je i Dan grada Kragujevca (6. maj), s tim da su nedavno obelodanjene i nove teze u vezi s proglašenjem Kragujevca za prestonicu. U monografiji „Prestoni Kragujevac” iz 2019. godine, koju je takođe finansirala lokalna uprava, istoričar Radomir J. Popović je izneo podatak po kome je Kragujevac za prestonicu proglašen o Mitrovdanu (8. novembar), u Beogradu. „Politika” je o ovom otkriću obavestila čitaoce u polemičkom tekstu „Kragujevčani slave izmišljeni Đurđevdan kao Dan grada”.

Ova digresija nije bez osnova, tim pre što su se studenti arhitekture iz Evrope sreli u „Kneževom arsenalu”, mestu gde je nastala moderna srpska država, iskovana na Karađorđevom oružju, utemeljena na veštoj diplomatiji Miloša Velikog. „Knežev arsenal” su gradili i Karađorđevići i Obrenovići, najagilnije tokom druge polovine 19. veka. „Knežev arsenal” je, zapravo, kolokvijalni naziv za staru topolivnicu, prvu fabriku oružja na Balkanu na čijim je osnovama nikao Vojnotehnički zavod, danas fabrika „Zastava oružje” koja je okosnica srpske vojne industrije.

Već godinama se u Kragujevcu priča o oživljavanju „Kneževog arsenala”, renesansnog industrijskog kompleksa iz 19. veka, kako je taj prostor opisao naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica koji je svojevremeno bio zainteresovan da na desnoj obali Lepenice napravi nešto puput popularnih „Drvengrada” na Tari i „Andrićgrada” na Drini.

U jednom trenutku je pomenuto i kako bi „Knežev arsenal” mogao da bude pretvoren u filmski grad, a priča o tome je dostigla vrhunac kada se na tom prostoru pre desetak godina snimala serija o gradnji „Titanika” u produkciji italijanske televizije RAI. Ideja o filmskom gradu nije zaživela, ali je ostala ideja o komercijalizaciji „Kneževog arsenala” koju naročito zagovara aktuelna gradska vlast. Pitanje je šta bi na to rekli Crni Đorđe i Kodža Miloš, rodonačelnici naših kraljevskih dinastija koje su zajedno podizale „Knežev arsenal”, a na njemu i našu industriju i našu državu.

Plan kragujevačke vlasti se zasniva na projektu revitalizacije „Kneževog arsenala” prema kome prostor od nekoliko desetina hektara, izukrštan fabričkim stazama, treba inkorporirati u gradsko jezgro, sa sadržajima koji se oslanjaju na kulturnu, ali i turističku ponudu. To podrazumeva konzervaciju starih objekata od cigle i drveta, kao i izgradnju novih, s tim da je akcenat na razvoju takozvanih kreativnih industrija.

Sam grad, međutim, nema dovoljno novca, niti kadrovskih resursa da se samostalno stara o „Kneževom arsenalu”, zbog čega je prinuđen da pronađe investitore ili suinvestitore koji bi uložili novac. O tome svedoči i nedavni susret pomoćnika gradonačelnika Kragujevca Borisa Kovačevića i Maglene Kuneve, ambasadorke EU pri Savetu Evrope, na kome su razmenjena mišljenja o mogućnostima korišćenja sredstava kojima raspolažu evropski predpristupni fondovi za očuvanje i obnovu kulturne baštine.

Pristup pomenutim fondovima je prilično komplikovan, pogotovo kad je reč o velikim investicijama, kojima bar kad je reč o „Kneževom arsenalu”, prethodi studija održivosti i, kako „Politika” saznaje, međunarodni arhitektonski konkurs. Ko zna, možda je letnja škola studenata arhitekture iz Evrope, održana od trećeg od 15. avgusta, početak procesa koji će dugo trajati. Za sada postoji samo kvalitetna monografija o Vojnotehničkom zavodu koju je uradio ovdašnji Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ta monografija je prethodila odluci o proglašenju „Kneževog arsenala” za kulturno dobro od nacionalnog značaja koju je vlada donela 25. marta 2014. godine.

„Knežev arsenal”, na kome se nalazi više od 150 objekata vrednih pažnje zaštitara, nije samo nacionalno kulturno blago već i evropsko, ali je godinama zapušten. Stari pogoni i radionice su ruinirani, a nije jasna ni pravno-imovinska situacija. Polemike u Kragujevcu je izazvala nedavna prodaja napuštenih hala „Zastava kamiona” koje su kupile neke privatne firme. Na prostoru „Kneževog arsenala” nikli su i privatni hoteli, a tu su i nekadašnje „Zastavine” fabrike, kao i gradska toplana „Energetika”. Kragujevačku vlast, koja je formirala radne timove za revitalizaciju „Kneževog arsenala”, čeka mukotrpan posao, isto kao i timove arhitekata koji će biti pozvani da učestvuju na međunarodnom konkursu.

Na „Kneževom arsenalu” se od 2011. godine održava popularni muzički festival „Arsenalfest”. Nije sporno da se revitalizacijom ostvari finansijska održivost prostora koji gradu treba da donese izvesne prihode, pitanje je na koji način pristupiti prioritetnom poslu zaštite kulturne baštine čiji je tretman jasno definisan zakonom. Postoji bojazan da bi ova istorijsko-arhitektonska celina, kakvih je malo u Evropi, mogla biti prepuštena privatnim firmama koje uvek gledaju samo finansijsku korist i znaju kako da mimoiđu i zakon i struku u nameri da ostvare profit. Valjda i naša država, pre nego EU, ima određeni interes kada je reč o „Kneževom arsenalu”, koji nikako ne sme biti pretvoren u prostor za panađur lokalnog karaktera.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.