Evropa izabrala Obamu

Kada su Britanci nedavno „birali” predsednika SAD, 53 odsto njih je bilo na strani Baraka Obame. Samo 11 odsto ispitanika, u anketi koju je sproveo i juče objavio „Gardijan”, opredelilo se za njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna. Uticajni engleski list piše da je raspoloženje građana u Francuskoj i Nemačkoj preslikano, i da je demokratski senator bez konkurencije na Starom kontinentu.

Zašto da ne, pita evropska štampa, kada je senator iz Ilinoisa rekao sve što su Evropljani želeli da čuju, pre svega da je irački rat bio velika greška. „Internešenel herald tribjun” zapaža da je Obama u Nemačkoj stekao popularnost upravo antiratnom politikom, jer su Nemci od početka invazije govorili da je ta avantura Džordža Buša pogrešna.

Obama će se uskoro pojaviti pred evropskim simpatizerima. Najavljeno je da će biti u Londonu 25. i 26. jula. „Gardijan” piše da se nešto posebno ipak očekuje od Obamine posete Nemačkoj, kada će se američki senator obratiti građanima Berlina. Predviđa se da će Obamino gostovanje biti veliki uspeh, možda ne toliko ni zbog samog govora, koliko zbog ideje koju on kao političar predstavlja – kraj loših transatlantskih odnosa.

Ono što su Evropljani želeli da čuju, i Obama im je u tome udovoljio, jeste kraj bušovske ere u kojoj se SAD nisu mnogo raspitivale za evropsko mišljenje. Evropa se nada da će Barak Obama, ako postane predsednik SAD, popraviti odnose između dva kontinenta i prestati sa praksom koju Stari kontinent ocenjuje kao „arogantnu politiku velike sile”. 

„Internešenel herald tribjun” ističe da je Obami u Nemačkoj veoma koristilo to što ga porede sa Džonom Kenedijem, koji je mnogima u ovoj zemlji ostao u lepom sećanju zbog podrške tokom hladnog rata.

Obama će, naravno, gledati da evropsku podršku pretopi u naklonost onih čije se simpatije stvarno računaju na izborima u SAD. Igra na kartu američkih medija koji će sigurno u udarnom terminu emitovati snimke demokratskog kandidata koji se rukuje sa evropskim premijerima i predsednicima. Polazi od toga da će učvrstiti veru onih Amerikanaca koji bi voleli da sa Obaminim izborom prestane američka izolacija u međunarodnoj politici koja je dovela do toga da ih mnogi Evropljani više nimalo ne cene. Dolaskom u Evropu, pretpostavlja, pokazaće Amerikancima da ga Evropljani poštuju i žele za saveznika.

Osim toga, Obama se spremio za put u Evropu, ali i u Avganistan, Izrael i Jordan, kako bi utišao kritike iz rivalskog tabora koji ga optužuje da nema iskustvo u međunarodnim odnosima.

Obama je poznat po tome što ističe dijalog pre oružja i tvrdi da bi razgovarao sa svima za koje administracija sadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša tvrdi da se ne može razgovarati. U jučerašnjem autorskom tekstu u „Njujork tajmsu”, Obama je ponovio da će prvog radnog dana u Beloj kući vojsci izdati sledeće naređenje: okončajte ovaj rat. Obama je, na oduševljenje mnogih Evropljana koji veruju u drugačiji i bolju Ameriku, obećao da će američke vojnike vratiti kući do 2010. Kako je objasnio, Irak nikada nije bio najveća pretnja bezbednosti SAD. Dok se Amerika trošila na iračkom frontu, jačali su teroristi u Avganistanu i Pakistanu, kazao je Obama.

Ipak, Evropljani ne bi smeli previše da se začude ako Obama ne istraje do kraja u svemu što je predlagao, konstatuje „Gardijan”. Ovaj list navodi da je Obama već postao nedorečen u mnogim stvarima oko kojih je ranije bio tačan, precizan, jasan. Počeo je da se dvoumi oko pitanja kao što su smrtna kazna, abortus, finansiranje predizborne kampanje…Svestan je da su mu na izborima u novembru potrebni glasovi i onih Amerikanaca koji nisu bili uz njega kada je grabio ka nominaciji Demokratske stranke.

Uostalom, on će na turneji po Evropi verovatno zatražiti od Francuske i Nemačke da više pomognu na avganistanskom ratištu, predviđa „Gardijan”. Ovim zahtevom Obama će pokazati da nije popustljiv prema saveznicima, kako ga optužuje protivkandidata Džon Mekejn. Držaće do toga da se predstavi kao neko ko zagovara i snažno štiti američke interese. Ko sluša Evropljane, ali zna šta je cilj njegove nacije. Ne sme da postane isuviše omiljen u Evropi, makar ne toliko da to bude previše za američki ukus.