Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа изабрала Обаму

Када су Британци недавно „бирали” председника САД, 53 одсто њих је било на страни Барака Обаме. Само 11 одсто испитаника, у анкети коју је спровео и јуче објавио „Гардијан”, определило се за његовог републиканског ривала Џона Мекејна. Утицајни енглески лист пише да је расположење грађана у Француској и Немачкој пресликано, и да је демократски сенатор без конкуренције на Старом континенту.

Зашто да не, пита европска штампа, када је сенатор из Илиноиса рекао све што су Европљани желели да чују, пре свега да је ирачки рат био велика грешка. „Интернешенел хералд трибјун” запажа да је Обама у Немачкој стекао популарност управо антиратном политиком, јер су Немци од почетка инвазије говорили да је та авантура Џорџа Буша погрешна.

Обама ће се ускоро појавити пред европским симпатизерима. Најављено је да ће бити у Лондону 25. и 26. јула. „Гардијан” пише да се нешто посебно ипак очекује од Обамине посете Немачкој, када ће се амерички сенатор обратити грађанима Берлина. Предвиђа се да ће Обамино гостовање бити велики успех, можда не толико ни због самог говора, колико због идеје коју он као политичар представља – крај лоших трансатлантских односа.

Оно што су Европљани желели да чују, и Обама им је у томе удовољио, јесте крај бушовске ере у којој се САД нису много распитивале за европско мишљење. Европа се нада да ће Барак Обама, ако постане председник САД, поправити односе између два континента и престати са праксом коју Стари континент оцењује као „арогантну политику велике силе”. 

„Интернешенел хералд трибјун” истиче да је Обами у Немачкој веома користило то што га пореде са Џоном Кенедијем, који је многима у овој земљи остао у лепом сећању због подршке током хладног рата.

Обама ће, наравно, гледати да европску подршку претопи у наклоност оних чије се симпатије стварно рачунају на изборима у САД. Игра на карту америчких медија који ће сигурно у ударном термину емитовати снимке демократског кандидата који се рукује са европским премијерима и председницима. Полази од тога да ће учврстити веру оних Американаца који би волели да са Обаминим избором престане америчка изолација у међународној политици која је довела до тога да их многи Европљани више нимало не цене. Доласком у Европу, претпоставља, показаће Американцима да га Европљани поштују и желе за савезника.

Осим тога, Обама се спремио за пут у Европу, али и у Авганистан, Израел и Јордан, како би утишао критике из ривалског табора који га оптужује да нема искуство у међународним односима.

Обама је познат по томе што истиче дијалог пре оружја и тврди да би разговарао са свима за које администрација садашњег председника САД Џорџа Буша тврди да се не може разговарати. У јучерашњем ауторском тексту у „Њујорк тајмсу”, Обама је поновио да ће првог радног дана у Белој кући војсци издати следеће наређење: окончајте овај рат. Обама је, на одушевљење многих Европљана који верују у другачији и бољу Америку, обећао да ће америчке војнике вратити кући до 2010. Како је објаснио, Ирак никада није био највећа претња безбедности САД. Док се Америка трошила на ирачком фронту, јачали су терористи у Авганистану и Пакистану, казао је Обама.

Ипак, Европљани не би смели превише да се зачуде ако Обама не истраје до краја у свему што је предлагао, констатује „Гардијан”. Овај лист наводи да је Обама већ постао недоречен у многим стварима око којих је раније био тачан, прецизан, јасан. Почео је да се двоуми око питања као што су смртна казна, абортус, финансирање предизборне кампање…Свестан је да су му на изборима у новембру потребни гласови и оних Американаца који нису били уз њега када је грабио ка номинацији Демократске странке.

Уосталом, он ће на турнеји по Европи вероватно затражити од Француске и Немачке да више помогну на авганистанском ратишту, предвиђа „Гардијан”. Овим захтевом Обама ће показати да није попустљив према савезницима, како га оптужује противкандидата Џон Мекејн. Држаће до тога да се представи као неко ко заговара и снажно штити америчке интересе. Ко слуша Европљане, али зна шта је циљ његове нације. Не сме да постане исувише омиљен у Европи, макар не толико да то буде превише за амерички укус.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.