Treća doza kao treća sreća

Dobro je što je građanima ponuđena treća doza vakcine protiv kovida 19, ali nema opravdanja za nastale zabune. Naročito su na muci ljudi sa hroničnim bolestima, pre svega sa rakom i poremećajima funkcije imunskog sistema. Oni potraže savet lekara, a zatim zažele proveru i tek tada ostanu zbunjeni, jer se retko podudare mišljenja različitih stručnjaka. Neki tvrde da treću dozu iz različitih razloga treba izbeći (recimo zato što, navodno, suviše stimuliše odbrambene snage), drugi kao uslov postavljaju ograničavanje na istog proizvođača, treći preciziraju koje vakcine nikako, a koje isključivo dolaze u obzir, četvrti insistiraju na prethodnoj proveri nivoa antitela, kao kriterijumu za donošenje odluke, itd.

Krivicu za nastalu konfuziju snose zdravstvene vlasti jer nisu dovoljno učinile da jasno i detaljno obrazloženi stavovi stignu do svakog lekara. Skoro podjednako su odgovorne staleške organizacije i udruženja koja su se retko ili nikako sastajala i čiji uticaj se sve ovo vreme nije osećao. Teret krivice pada i na pojedine medije koji su ugošćavali raznolike živopisne likove sa formalnim titulama, ali sa bizarnim pogledima na bolest i njeno sprečavanje, odnosno suzbijanje.

Ostavićemo po strani takve čudake, pa ćemo se zadržati na manje-više legitimnim stavovima pojedinih grupa lekara, koji su se poslednjih dana konfrontirali, držeći se uzusa svojih disciplina. Tako su se klinički farmakolozi izjasnili protiv masovnog davanja treće doze, navodeći kao argument da ne postoje kvalitetne studije za donošenje afirmativne odluke. Taj pasivni pristup naišao je na oštru reakciju lekara praktičara koji su se nagledali smrti u „crvenim” zonama, te insistiraju na energičnoj akciji, uključujući i vakcinalnu zaštitu, uz ponavljane zamerke odgovornima da se ne radi dovoljno brzo i odlučno.

Epidemiološki pogled na tekuću situaciju bliži je koncepciji lekara iz kovid bolnica. U preventivnoj medicini i narodnom zdravlju važi pravilo da je, kada je kritično, neetički hitati sa primenom neproverenih mera, ali da je isto tako neetično biti pasivan kada postoje mere koje mogu da spasavaju živote. Uzimajući u obzir situaciju u Srbiji, valjalo bi imati u vidu sledeće okolnosti:

Nabavka dovoljno vakcina prošlog decembra bila je nesporna blagodet. „Sinofarmova” kineska vakcina bila je dragocena, jer su njome tokom prve polovine ove godine zaštićene dve trećine svih vakcinisanih građana

Od početka se znalo da je „Sinofarmova” vakcina, kao klasična mrtva, inferiornija od svojih alternativa zasnovanih na modernim tehnologijama. Svetska zdravstvena organizacija je 7. maja o. g. preporučila „Sinofarmovo” cepivo zemljama članicama, uz ogradu da se očekuju dodatni podaci o bezbednosti i efikasnosti za stare i za osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja. Razjašnjenje nikad nije stiglo, kao ni nezavisno recenziran završni izveštaj o toj vakcini

Zaista se pokazalo, kako u Kini, tako u Srbiji, Mađarskoj i drugde, da ova vakcina štiti relativno kratko, da nivo zaštite nije impresivan i, posebno, da stare osobe relativno često ostaju podložne zaražavanju

Poznato je da nivo antitela vremenom opada. Kod modernih vakcina trebalo bi da se održava znatno duže od šest meseci, ali je pojava delta soja ukazala na koristi od davanja treće doze vakcine

Ni teorija, ni praksa ne pružaju osnova za sumnju da bi treća doza mogla da šteti. To potvrđuje i višemilionsko iskustvo iz Izraela i drugih zemalja. Štetan efekat došao bi u obzir pri ponavljanim učestalim stimulacijama imunskog sistema.

Ako se mešanje prve i druge doze pokazalo dobro (uz moguću malo jaču reakciju), nema razloga da ne bude tako i sa trećom dozom. U Bahreinu su još krajem proleća prešli na „Fajzera” posle dve doze „Sinofarmovog” cepiva

Evropska agencija za lekove, američka Uprava za hranu i lekove i druge vodeće regulatorne institucije ne tvrde da je treća doza štetna, već da se nije još pokazala potreba za njom, ali u EU i SAD nije ni korišćena kineska vakcina. Zato se tamo treća doza preporučuje osobama sa oslabljenom opštom otpornošću, mada se ozbiljno razmatra obuhvatniji pristup već od početka jeseni

Evo i jednog praktičnog razloga: Srbija ima dovoljno vakcina, pa bi bila šteta da ih baci zbog isteka roka, kada mogu vrlo korisno da se iskoriste za suzbijanje ovog, petog talasa epidemije

Proizlazi da preporukom o davanju treće doze idemo sigurnim putem. Neke zemlje su ispred nas, a slediće nas mnoge. Na raspolaganju su nam kvalitetne vakcine bez posebnih kontraindikacija, pa uz retke izuzetke odluka zaista zavisi samo od nas. Prema dosadašnjem iskustvu, najbolje se kotiraju američke vakcine „moderna” (od oktobra će nam biti na raspolaganju) i „Fajzerova”, a samo malo iza njih su „sputnjik V” i oksfordska vakcina firme „Astra-Zeneka”. Ponudu upotpunjuje „Sinofarm”, naročito za mlađe i sredovečne osobe uplašene zbog mogućih neželjenih efekata (bol, otok, temperatura itd.) ili rezervisane prema novim tehnologijama (mada su daleko od novih i neispitanih).

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji