Трећа доза као трећа срећa

Добро је што је грађанима понуђена трећа доза вакцине против ковида 19, али нема оправдања за настале забуне. Нарочито су на муци људи са хроничним болестима, пре свега са раком и поремећајима функције имунског система. Они потраже савет лекара, а затим зажеле проверу и тек тада остану збуњени, јер се ретко подударе мишљења различитих стручњака. Неки тврде да трећу дозу из различитих разлога треба избећи (рецимо зато што, наводно, сувише стимулише одбрамбене снаге), други као услов постављају ограничавање на истог произвођача, трећи прецизирају које вакцине никако, а које искључиво долазе у обзир, четврти инсистирају на претходној провери нивоа антитела, као критеријуму за доношење одлуке, итд.

Кривицу за насталу конфузију сносе здравствене власти јер нису довољно учиниле да јасно и детаљно образложени ставови стигну до сваког лекара. Скоро подједнако су одговорне сталешке организације и удружења која су се ретко или никако састајала и чији утицај се све ово време није осећао. Терет кривице пада и на поједине медије који су угошћавали разнолике живописне ликове са формалним титулама, али са бизарним погледима на болест и њено спречавање, односно сузбијање.

Оставићемо по страни такве чудаке, па ћемо се задржати на мање-више легитимним ставовима појединих група лекара, који су се последњих дана конфронтирали, држећи се узуса својих дисциплина. Тако су се клинички фармаколози изјаснили против масовног давања треће дозе, наводећи као аргумент да не постоје квалитетне студије за доношење афирмативне одлуке. Тај пасивни приступ наишао је на оштру реакцију лекара практичара који су се нагледали смрти у „црвеним” зонама, те инсистирају на енергичној акцији, укључујући и вакциналну заштиту, уз понављане замерке одговорнима да се не ради довољно брзо и одлучно.

Епидемиолошки поглед на текућу ситуацију ближи је концепцији лекара из ковид болница. У превентивној медицини и народном здрављу важи правило да је, када је критично, неетички хитати са применом непроверених мера, али да је исто тако неетично бити пасиван када постоје мере које могу да спасавају животе. Узимајући у обзир ситуацију у Србији, ваљало би имати у виду следеће околности:

Набавка довољно вакцина прошлог децембра била је неспорна благодет. „Синофармова” кинеска вакцина била је драгоцена, јер су њоме током прве половине ове године заштићене две трећине свих вакцинисаних грађана

Од почетка се знало да је „Синофармова” вакцина, као класична мртва, инфериорнија од својих алтернатива заснованих на модерним технологијама. Светска здравствена организација је 7. маја о. г. препоручила „Синофармово” цепиво земљама чланицама, уз ограду да се очекују додатни подаци о безбедности и ефикасности за старе и за особе са хроничним поремећајима здравља. Разјашњење никад није стигло, као ни независно рецензиран завршни извештај о тој вакцини

Заиста се показало, како у Кини, тако у Србији, Мађарској и другде, да ова вакцина штити релативно кратко, да ниво заштите није импресиван и, посебно, да старе особе релативно често остају подложне заражавању

Познато је да ниво антитела временом опада. Код модерних вакцина требало би да се одржава знатно дуже од шест месеци, али је појава делта соја указала на користи од давања треће дозе вакцине

Ни теорија, ни пракса не пружају основа за сумњу да би трећа доза могла да штети. То потврђује и вишемилионско искуство из Израела и других земаља. Штетан ефекат дошао би у обзир при понављаним учесталим стимулацијама имунског система.

Ако се мешање прве и друге дозе показало добро (уз могућу мало јачу реакцију), нема разлога да не буде тако и са трећом дозом. У Бахреину су још крајем пролећа прешли на „Фајзера” после две дозе „Синофармовог” цепива

Европска агенција за лекове, америчка Управа за храну и лекове и друге водеће регулаторне институције не тврде да је трећа доза штетна, већ да се није још показала потреба за њом, али у ЕУ и САД није ни коришћена кинеска вакцина. Зато се тамо трећа доза препоручује особама са ослабљеном општом отпорношћу, мада се озбиљно разматра обухватнији приступ већ од почетка јесени

Ево и једног практичног разлога: Србија има довољно вакцина, па би била штета да их баци због истека рока, када могу врло корисно да се искористе за сузбијање овог, петог таласа епидемије

Произлази да препоруком о давању треће дозе идемо сигурним путем. Неке земље су испред нас, а следиће нас многе. На располагању су нам квалитетне вакцине без посебних контраиндикација, па уз ретке изузетке одлука заиста зависи само од нас. Према досадашњем искуству, најбоље се котирају америчке вакцине „модерна” (од октобра ће нам бити на располагању) и „Фајзерова”, а само мало иза њих су „спутњик В” и оксфордска вакцина фирме „Астра-Зенека”. Понуду употпуњује „Синофарм”, нарочито за млађе и средовечне особе уплашене због могућих нежељених ефеката (бол, оток, температура итд.) или резервисане према новим технологијама (мада су далеко од нових и неиспитаних).

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији