Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Nemogući entitet

Čaša se prelila na izbornom zakonu koji je omogućio da Bošnjaci biraju hrvatskog predstavnika u zajedničkim organima. Tri mandata Željka Komšića, po rođenju Hrvata, koji u zajedničkom Predsedništvu BiH zastupa bošnjačke interese umesto interese svoje nacionalne baze redovno pobeđuje lidera HDZ-a Dragana Čovića zahvaljujući brojnijim bošnjačkim glasovima

Nepriznat u Srpskoj, Šmit se okrenuo federaciji, koja ga priznaje. Marljivi i uporni Nemac ne gubi vreme i latio se izmena izbornog zakona zbog čega će izgubiti priznanje i u jednoj od dve polovine većeg entiteta.

Kada sam 2007. svojoj knjizi dao naslov „BiH – nemoguća država”, bio sam siguran da Bosna jeste nemoguća kao država. Još se održala samo zahvaljujući spoljnim podupiračima. Posle Dejtona je još i imala neku šansu, ali umesto da se sve tri strane uhvate za reč, odnosno za slovo potpisa sporazuma, njegovi kreatori su počeli sistematski da ga ruše, pa su im se pridružili i bošnjački predstavnici. Danas BiH više nije moguće sastaviti ni uz pomoć diktatorskih bonskih ovlašćenja, za kojima je „mudro” posegao Incko, protektor u ostavci. Zaljuljao je bosanski tronožac do prevrtanja i zabavio o jadu nesuđenog naslednika.

Ono što te 2007. nije bilo ništa manje očigledno, i bošnjačko-hrvatska Federacija je jednako nemoguć entitet koliko je i cela BiH nemoguća država. Ali nemogući entitet u kojem više nema Srba pa ne mogu biti remetilački faktor, nekako je uvek bio u drugom planu aktivnosti međunarodne zajednice da bi Srpska bila u centru pažnje kao dežurni krivac.

Zato je manje poznato da vlada federacije na osnovu izbora 2018. evo ni krajem 2021. još nije formirana, da u Mostaru u nekoliko ciklusa izbori nisu ni održani, da je najveći hercegovački grad još od rata podeljen „Berlinskim zidom” između Bošnjaka i Hrvata, da je prvi supervizor za Mostar Nemac Hans Košnik odustao od zadatka ujedinjenja grada na Neretvi kao nemoguće misije.

Ipak, čaša se prelila na izbornom zakonu koji je omogućio da Bošnjaci biraju hrvatskog predstavnika u zajedničkim organima. Tri mandata Željka Komšića, po rođenju Hrvata, koji  u zajedničkom Predsedništvu BiH zastupa bošnjačke interese umesto interese svoje nacionalne baze redovno pobeđuje lidera HDZ-a Dragana Čovića zahvaljujući brojnijim bošnjačkim glasovima. Herceg-Bosanci su dugo strpljivo čekali da ne poremete prijem „matice” Hrvatske u EU, koji je podrazumevao nula sporova sa susedima, pa i sa BiH, a istu politiku sledila i je Katolička crkva u Hrvata. Nakon toga Čović je ustao protiv bošnjačke dominacije u FBiH i našao oslonac u Dodiku, koji to isto čini na nivou BiH.

Proradila je diplomatija Hrvatske: već je Kolinda dva puta išla kod Erdogana, a onda su Milanović i Plenković ugostili Dodika, hrvatski evroparlamentarci su lobirali u kuloarima Brisela, Grlić Radman se požalio nemačkoj javnosti preko „Algemajne cajtunga”. Nadbiskup Puljić se ućutao, ali to ne znači da Vatikan ne deluje diskretno i efikasno. Milanović je zbog

odbrane prava sunarodnika u FBiH za Sarajevo postao gori od Dodika i Vučića zajedno.

Zanimljivo je da vrišteću izbornu anomaliju bošnjački intelektualci, kako „građanske”, tako i nacionalno-verske orijentacije, ni u neformalnom razgovoru ne priznaju kao problem. „Šta hoće ti Hrvati, nema ih šaka jada, ionako su natpredstavljani i u FBiH i u BiH ...” Iz toga sledi da i Srbe, koji su manje malobrojniji, i danas tretiraju isto kao i prilikom referenduma ’92. Oslonac za takvu aroganciju opet nalaze u podršci SAD. Greška, koja je opasno podelila veću polovinu BiH, potiče iz onog Vašingtonskog sporazuma iz 1994. godine i samo je prenesena u Dejtonski, izgleda nije slučajan propust. Jednostavno rešenje da se uvede i drugo izborno telo, tj. da odvojeno biraju Bošnjaci svoje, a Hrvati svoje predstavnike, prema klintonovcima u Stejt departmentu znači odustajanje od jedinstvene multi-kulti države i zapadnih vrednosti.

Međutim, Bajdenova najava da će, posle Trampa koji ih je bio zavadio, Amerikanci i Evropljani na Balkanu ponovo jahati zajedno, sa podrazumevanim vođstvom supersile, oduševila je Sarajevo, ali se očas se izjalovila. „Odluka o Avganistanu ne odnosi se samo na Avganistan. Reč je o kraju epohe velikih vojnih operacija usmerenih na preuređenje drugih zemalja”, rekao je predsednik Bajden u TV obraćanju naciji i ponovio programski stav Trampa iz predizborne kampanje za prvi mandat, a duboka država sprečila je i da ga realizuje.

Ako je verovati da se SAD zaista trajno odriču intervencionizma i u BiH, u čemu će im se pridružiti deo EU, koji se više ravna prema Vašingtonu nego Briselu, „nezavršene poslove” ostavljaju Nemačkoj. Berlin, međutim, još kuburi da nametne Šmita za visokog predstavnika u Republici Srpskoj, a kako će tek da se nosi sa Rusijom, Turskom, pa i Kinom, koja je i pre ulaganja u „Put svile” preko SB UN politički zakoračila BiH. Lekciju iz Avganistana, koju je naučio još kao građanin SSSR-a, Putin je ponovio Bajdenu 2. septembra u Vladivostoku.

„Neprihvatljivo je nametanje demokratskog uređenja nasilnim putem. Ako je nekom narodu potrebno drugačije državno uređenje, sam će doći do toga. A to se, eo ipso, odnosi i na uređenje BiH. Kada je onomad prilikom posete Sarajevu Dodik pozvao Erdogana da se zajedno sa Vučićem i Milanovićem uključi u raspetljavanje „bosanskog čvora”, ovaj je to, vidno iznenađen i polaskan, prihvatio, ali pod uslovom da se o tome slože predstavnici sva tri naroda. Po malicioznim reagovanjima sarajevskih medija na Dodikovu inicijativu direktno, a indirektno i na Erdoganov uslov, ispada da je Bošnjake jedino obradovalo što se Bakir okumio sa Sultanom. A kada je nesuđeni v. p. uputio istu sugestiju da se domaći akteri dogovore, Izetbegović je, prema očekivanju, i formalno rezolutno odbio inicijativu Republike Srpske „ravnopravan dogovor ili mirni razlaz”.

No, tek onda šok. Šmit je na skupu „Evroatlantske perspektive BiH” istakao da je Komšić hrvatski predstavnik, ali da su ga više birali Bošnjaci nego Hrvati. „Potrebne su izmene Izbornog zakona da bi se Hrvati osećali dovoljno zastupljeni, a ne da se sve završi bojkotom  izbora  sledeće godine”.

Izetbegović ne može da ih prihvati jer će izgubiti izbore. Ne bude li ih prihvatio, Čović će bojkotovati izbore. Bakir je do juče skandirao antisrpskom Inckovom zakonu nametnutom po bonskim ovlašćenjima, pa bi po istoj osnovi morao da prihvati i Šmitovu nepovoljnu arbitražu. Teško da će, ali će onda po onoj Alijinoj „uzeti samo onoliko Bosne koliko Bošnjaci mogu prosperitetno kontrolisati”. Ako već ne može cela BiH, bolje i treći entitet nego kantoni.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде Ковачевић
Са распадом Југославије, БиХ је постала неодржива творевина. Као што се Југославија није трансформисала у либералну државу то још мање може БиХ. На основу чега се верује да народи који нису могли да живе ни један век заједно у Југославији да би то могли трајно у БиХ? Не верује се у то! Нешто друго је у игри. Себични геополитички интереси моћних и конкурентских држава, које нимало, осим селективно и привремено, не маре за равноправне, трајне и природне интересе малих народа и држава.
Раде Ковачевић
Са распадом Југославије,БиХ је постала неодржива творевина.Као што се ни Југославија није трансформисала у грађанску и либералну државу тако то не може ни БиХ.На основу чега се верује да народи који нису могли да живе ни један век заједно у Југославији да би то могли трајно у БиХ? Не верује се у то!Нешто друго је у игри.Себични геополитички интереси моћних и конкурентских држава,које нимало, осим селективно и привидно, не маре за равноправне, трајне и природне интересе малих народа и држава.
Леон Давидович
@ Милан Зна се да су у рату све три стране провеле етничка чишћења и после свег зла није било реално очекивати да ће се људи вратити тамо одакле су прогнани и доживели зло. Иако данас етнички углавном подељени људи сарађују макар у економији, тргују и раде једни код других. Колико се може сазнати Срби из И. Сарајева иду на рад у Ф. Сарајево из Херцеговине у Дубровник итд. А што им њихова ентитетска власт није обезбедила посао и бољи стандард.? То питање изгледа није популарно поставити ?
Diskusija
Republika Srpska kao država samostalno ne može nastati s obzirom na svoje kapacitete. Tu prije svega mislim na historijske kapacitete (Srbi tu nikada nisu imali državu), geografske (izgled i položaj s dva fizički odvojena dijela) te ekonomsku nerazvijenost i nesamodostatnost. Jedini scenarij koji je u glavi načelno zamisliv je taj da se RS jednom spoji sa Srbijom što je naravno neizvedivo, pusta mašta, jer to se pokušalo u 90-ima pa je propalo.
Diskusija
Ognjene, želite reći teritorijalna NEcjelotivist Republike Srpske? O kako ne... Cjelovitost, kompaktnost teritorija je jako važno kod stvaranja neke države, to je dapače osnova od koje se polazi. Nemojte to mješati s ruskom eksklavom Kalinjingradskom oblasti. To su male fusnote u velikoj i teritorijalno povezanoj Rusiji.
Раде Ковачевић
Шта ће бити са БиХ у даљој будућности нико не може да зна. Стварност је нешто што се мења сваки дан. Оно што се вековима не мења, што је верујемо за жаљење, то су параметри силе, моћи и престижа на којима се одвијала сва досадашња историја. Да ли ће у БиХ бити формирана три самостална ентитета? Није немогуће. Немогућа је унитарна БиХ. Што се тиче прошлости, чињеница је да је Босна већ у 9. веку била у саставу Србије, (под кнезом Владиславом), али то није нужна претпоставка за будућност.
Prikaži još odgovora
Раде Ковачевић
Професору Кецмановићу није промакла суштина догађања у БиХ, као ни у свету. (Разумљиво за искусног професора.). Изетбеговић не жели ни равноправан договор ни миран разлаз народа у БиХ, који су колико јуче због својих историјски кристализованих и комплексних разлика водили грађански рат са примесама нетрпељивог верског сукоба.И шта сада он хоће, чему се нада? Џихаду. Исалмској превласти у свету, најезди мухамеданаца на Балкан, на Европу, подвлашћивању хришћанске раје, нестанку Срба и Хрвата?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.