Koriolan na crnogorskoj sceni

Koriolanovština je posebna vrsta borbe za povratak na vlast uz pomoć i podršku stranaca. Svakodnevno je prisutna u današnjoj svetskoj politici. Scenario Šekspirovog „Koriolana” kao da je pisan za današnja, živa politička zbivanja u Crnoj Gori. Razlika je što se kod Volščana danas ne ide samo po fizičku pomoć i podršku, već i po ideje u prevarantstvu. Ko će danas pobediti u Crnoj Gori, Koriolan sa svojim preostalim aktivistima i prevarantskom stranom podrškom ili demokratski Rim sa svojim narodnim masama?

Crnogorski Koriolan je na početku junak visokih ali i nepouzdanih moralnih načela. Sa svoja dva saradnika i narodom uz sebe, prevratom dolazi na vlast i udruženi dovode Crnu Goru do progresivnih promena. Sebičan i samoljubiv, menja svoj kurs, odbacuje stare saradnike, prezire narodne mase i ide u drugu krajnost – vlast podređuje ostvarivanju materijalnih interesa. Nezajažljivošću u materijalnim apetitima, zaslužuje pobunu narodnih masa koje mu to ne opraštaju. Gubi vlast na prinudno raspisanim izborima. Prezrenjem narodnih masa, ponosni ali i oholi crnogorski Koriolan počinje da radi po diktatu osvete i klasne mržnje. Stiže u Zagreb, kod Volščana, da kupi ideje i podršku za razrešenje problema povratka na vlast. Volščani ga primaju kao da su jedva dočekali sa kim će krenuti u boj protiv obostrano omraženih Rimljana. Ostaje da se vidi da li će Koriolan, uz podršku Volščana, uspeti da poruši Rim i povratiti izmaknuti tron, ili će stvarne patriote i mudri filozof, praktični Koriolanov prijatelj, Menenije, uspeti da ga ubede da poštedi Rim od pogroma i žrtava, a da od Volščana iz Zagreba strada, jer mu ne mogu oprostiti izdaju.

Iako je Šekspirov završni scenario danas nerealan, jer savremeni Koriolan dobija azil umesto likvidacije (čuvaju ga za neku novu priliku i ponovo vraćaju u igru), koriolanovština ne prolazi na duge staze. Svaki Šekspirov tragični lik ima svoju provaliju koja ga na kraju čeka. Greška glavnog junaka ove drame je njegov dvojni moral, samoljubivost i oholost. Da li će blagovremeno shvatiti da se na takav način bori i protiv sebe samog ili će to shvatiti kada već bude kasno? Volščani iz Zagreba, Sarajeva, Prištine i strana podrška mu ne mogu pomoći u borbi protiv većeg dela svoga naroda sve dok je narod ujedinjen. Vredi li verovati da je crnogorski Koriolan čitao Šekspira i razumeo da ga Picula, Izetbegović, Kurti i drugi stranci ne mogu izlečiti od dvojnog morala, samoljubivosti i oholosti prema svome narodu?

Miodrag Srbljak,
Kraljevo