Ulica sa dvanaest spomenika kulture

„Spomeničko nasleđe Ulice kneza Miloša” ime je izložbe Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada kojom je juče zvanično otvorena manifestacija „Dani evropske baštine”. Na 15 panoa velikog formata predstavljen je istorijski razvoj jednog od najlepših beogradskih bulevara i istaknute su kulturne, istorijske, arhitektonske, urbanističke, estetske, memorijalne i druge vrednosti 12 proglašenih spomenika kulture koji se ovde nalaze. U ovu priču o čuvenoj ulici utkala su se zdanja poput Amama iz vremena kneza Miloša, Vlade Republike Srbije, Ministarstva šumarstva, ruda, poljoprivrede i voda, Muzička škola „Stanković”, stari i novi Generalštab, kuća porodice Petronijević, „Dom Vračarske štedionice”…Autor izložbe je Ksenija Ćirić, istoričarka umetnosti.

Postavku koja će u Zavodu za zaštitu spomenika kulture biti do kraja godine otvorio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, koji je podsetio da ovakve izložbe podsećaju na to šta sve imamo i šta bi trebalo da sačuvamo.

– Posebno sam ponosan na to što je od 2017. do danas proglašeno devet prostornih kulturno-istorijskih celina, koliko ih je nažalost bilo i od 1960. do 1990, a nakon toga do 2017. nijedna. To znači da ste za četiri godine uradili posao koji je pre toga rađen 57 godina. Koliko znam, u toku je i proces proglašenja još novih devet – istakao je Vesić, a prenosi Beoinfo.

Zavod će, kako je poručio on, i nadalje imati podršku grada, posebno u segmentu zaštite prostornih celina jer je to način da se „sačuva naš grad”.

Zamenik gradonačelnika istakao je da je grad uspeo da obezbedi novac da Zavod radi i neke stvari koje do sada nije, kao što je rekonstrukcija Komande ratnog vazduhoplovstva, katoličke katedrale i niza drugih objekata.

Ulica kneza Miloša je u vreme gradnje trebalo da bude administrativni, vojni i upravni centar i kao takva bila je primer kako se uzdizala Srbija u 19. veku. Upravo na ovom prostoru nastali su prvi javni park, ministarstva, Vlada, Generalštab, Narodna skupština, gimnazija, porodične kuće, ali je i dosta toga uništeno u toku ratova.

– Ne postoji ulica u našoj zemlji koja bolje oslikava napredak Srbije od vremena prvog i drugog hatišerifa, kada je počeo da se menja i modernizuje grad. Čeka nas ozbiljna rekonstrukcija ove ulice. Prva ideja bila je da se gradi podzemna garaža, ali će se verovatno od toga odustati jer će se raditi na praznom placu pored Ministarstva spoljnih poslova. Posle rekonstrukcije imaće duple drvorede, biciklističku stazu, neće biti parkiranja. Fasade i zgrade doći će do izražaja jer će ovo biti prostor i za šetnju. Ulica će biti na ponos – naglasio je Vesić.

Ulica kneza Miloša sa svojim spomenicima kulture predstavlja pravi kulturni kapital našeg grada, rekla je Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Brojna arhitektonska ostvarenja danas su materijalno svedočanstvo o razvoju ovog dela Beograda u poslednjih dvesta godina. Svojim arhitektonsko-urbanističkim miljeom Ulica kneza Miloša ukazuje na doslednu težnju ka prestižnom graditeljskom uređenju, ali i na kontinuitet brige o nasleđu. Ovom izložbom nastojimo da podignemo svest naših građana o potrebi za očuvanjem našeg graditeljskog nasleđa – rekla je Vučkovićeva.

O izložbi je govorila autorka Ksenija Ćirić, navodeći da se spomeničko nasleđe Ulice kneza Miloša prvi put predstavlja na izložbi koja je bila veoma inspirativna.

– Prikazan je istorijat razvoja ulice i njena arhitektonska raskoš, što se na najbolji način pokazalo prikazivanjem spomenika kulture u ovoj ulici. Istaknuti su oni motivi koji govore o arhitektonskim, urbanističkim, kulturnim, istorijskim, memorijalnim i svim drugim vrednostima, ne samo pojedinačnih objekata, već prostora u celini – navela je ona.