Улица са дванаест споменика културе

„Споменичко наслеђе Улице кнеза Милоша” име је изложбе Завода за заштиту споменика културе града којом је јуче званично отворена манифестација „Дани европске баштине”. На 15 паноа великог формата представљен је историјски развој једног од најлепших београдских булевара и истакнуте су културне, историјске, архитектонске, урбанистичке, естетске, меморијалне и друге вредности 12 проглашених споменика културе који се овде налазе. У ову причу о чувеној улици уткала су се здања попут Амама из времена кнеза Милоша, Владе Републике Србије, Министарства шумарства, руда, пољопривреде и вода, Музичка школа „Станковић”, стари и нови Генералштаб, кућа породице Петронијевић, „Дом Врачарске штедионице”…Аутор изложбе је Ксенија Ћирић, историчарка уметности.

Поставку која ће у Заводу за заштиту споменика културе бити до краја године отворио је Горан Весић, заменик градоначелника, који је подсетио да овакве изложбе подсећају на то шта све имамо и шта би требало да сачувамо.

– Посебно сам поносан на то што је од 2017. до данас проглашено девет просторних културно-историјских целина, колико их је нажалост било и од 1960. до 1990, а након тога до 2017. ниједна. То значи да сте за четири године урадили посао који је пре тога рађен 57 година. Колико знам, у току је и процес проглашења још нових девет – истакао је Весић, а преноси Беоинфо.

Завод ће, како је поручио он, и надаље имати подршку града, посебно у сегменту заштите просторних целина јер је то начин да се „сачува наш град”.

Заменик градоначелника истакао је да је град успео да обезбеди новац да Завод ради и неке ствари које до сада није, као што је реконструкција Команде ратног ваздухопловства, католичке катедрале и низа других објеката.

Улица кнеза Милоша је у време градње требало да буде административни, војни и управни центар и као таква била је пример како се уздизала Србија у 19. веку. Управо на овом простору настали су први јавни парк, министарства, Влада, Генералштаб, Народна скупштина, гимназија, породичне куће, али је и доста тога уништено у току ратова.

– Не постоји улица у нашој земљи која боље осликава напредак Србије од времена првог и другог хатишерифа, када је почео да се мења и модернизује град. Чека нас озбиљна реконструкција ове улице. Прва идеја била је да се гради подземна гаража, али ће се вероватно од тога одустати јер ће се радити на празном плацу поред Министарства спољних послова. После реконструкције имаће дупле дрвореде, бициклистичку стазу, неће бити паркирања. Фасаде и зграде доћи ће до изражаја јер ће ово бити простор и за шетњу. Улица ће бити на понос – нагласио је Весић.

Улица кнеза Милоша са својим споменицима културе представља прави културни капитал нашег града, рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе.

– Бројна архитектонска остварења данас су материјално сведочанство о развоју овог дела Београда у последњих двеста година. Својим архитектонско-урбанистичким миљеом Улица кнеза Милоша указује на доследну тежњу ка престижном градитељском уређењу, али и на континуитет бриге о наслеђу. Овом изложбом настојимо да подигнемо свест наших грађана о потреби за очувањем нашег градитељског наслеђа – рекла је Вучковићева.

О изложби је говорила ауторка Ксенија Ћирић, наводећи да се споменичко наслеђе Улице кнеза Милоша први пут представља на изложби која је била веома инспиративна.

– Приказан је историјат развоја улице и њена архитектонска раскош, што се на најбољи начин показало приказивањем споменика културе у овој улици. Истакнути су они мотиви који говоре о архитектонским, урбанистичким, културним, историјским, меморијалним и свим другим вредностима, не само појединачних објеката, већ простора у целини – навела је она.