Foto-kolaži o radničkoj klasi

Rena Redle i Vladan Jeremić predstavili su se serijom duhovitih fotografskih kolaža na izložbi „Serija spomenika – nezaboravni momenti u životu radnika i radnica iz Novog Beograda” a reakcije publike su na otvaranju, 7. jula, u beogradskoj galeriji „Remont” bile odlične. Umetnički i životni par Rena i Vladan rade na zajedničkim projektima već šest godina a ovu postavku videla je i publika u Hamburgu. Posle Beograda – na redu je Beč.

Vladan Jeremić je magistrirao digitalnu umetnost, izlagao na više izložbi a njegov rad videćemo i na Oktobarskom salonu, dok je Rena završila vizuelne komunikacije u Kaselu u Nemačkoj. Njihova saradnja se odvija uglavnom na polju novih medija, a u svojim radovima kritički istražuju međusocijalne i kulturne odnose, odnos imaginarnog i realnog prostora, ličnog iskustva i društvenih konvencija... Ova duhovita postavka može se u „Remontu„ pogledati do 18. jula. O reakcijama Beograđana na Renine i njegove radove, Jeremić za „Politiku” kaže :

– Posetioci su odmah shvatili da smo želeli da postavimo pitanje šta se dešava sa novom radničkom klasom koja se danas formirala u novo doba, i u svetu i kod nas. Ono što se globalno dešava jeste da i na zapadu ima malo radnih mesta, u firmama rade maltene roboti. Fabrika folksvagena ima sedmoro-osmoro ljudi koji pritiskaju dugmiće. U Aziji i Istočnoj Evropi je jevtina radna snaga, i svi tu žele da ubace kapital. Rena i ja smo već nekoliko godina zajedno sagledavali Novi Beograd, koji je prvo zamišljen modernistički a danas je to najomiljenija destinacija za usmeravanje investicija. Novi Beograd je sada biznis centar. Prostori između blokova ipak još nisu privatizovani, što je dobro.

Vladan Jeremić ističe da Rena i on nisu želeli da portretišu prave radnike već su na fotografijama oni sami – u različitim pozama. Na fotografijama kritikuju, ili poručuju da su se formirali novi odnosi u društvu i da treba da se zapitamo, kao ljudi na tržištu rada, šta raditi i kako se organizovati. Jer, ne piše nam se dobro.

– Ako se ne budemo organizovali u sindikate ili neke nove forme teško nama. Evo, vidite šta rade kasirke u „Maksiju” sa platom od 150 evra, a celi dan rade pod katastrofalnim uslovima. Niko ništa neće uraditi povodom kasirki u „Maksiju”, samo one same mogu nešto da učine. Želimo da podstaknemo čoveka da pokuša da u realnom životu nešto promeni – kaže Jeremić.

Ova izložba je u oktobru prošle godine predstavljena u Hamburgu u Kubasta umetničkom centru koji je orijentisan ka novim tendencijama. U Nemačkoj su posetioci mislili da govorimo o socijalističkoj Jugoslaviji, a onda su shvatili da je reč o radnim odnosima i kod njih, tačnije o prekarijatu. Prekarijat je novi način ponašanja – radnik stupa na tržište rada tako što je potpuno fleksibilan i nema stalno zaposlenje. On je „leteća najamna snaga”, a niko ništa ne želi da mu osigura. Danas je to u Nemačkoj i Evropi najaktuelnija priča.

O tome kako će se predstaviti na predstojećem Oktobarskom salonu u Beogradu, Jeremić kaže:

– Prikazaću video rad koji sam snimio 2002. a zove se „Drugarica”. Tu sam u ulozi osobe koja radi u ženskim inicijativama, i pokušavam da opišem kako teče moj dan. Ta je situacija pomalo transvestitska, ima dozu humora i govori kako se igramo identitetima, i koliko je to bitno za opstanak.