Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULINARSKE ČAROLIJE

Simbol i leta i jeseni

Oba godišnja doba obeležava, jer je lagani zalogaj u vrelim danima, a glavni vesnik sezone spremanja zimnice
(Unsplash)

Nije beo, nije sitan, ali je paradajz pravi biser u kuhinji. Za razliku od pravih bisera iz školjki, crveni, okrugao jestivi plod nije skup. Još uvek može svako da ga priušti na trpezi u sva tri obroka.

Po botaničkoj selekciji spada u voće, iako se ustalilo da se zbog široke upotrebe i primene u ishrani ljudi svrstava u povrće. Često je sinonim leta jer na našim prostorima počinje da zri u najtoplijem delu godine. Ipak mnoge asocira na jesen, barem onu ranu kada počinje sezona spremanja zimnice.

Ovih dana domovi po Srbiji, od Subotice do Trgovišta, mirišu „nakiselo” na kuvani paradajz, turšiju, pečene paprike. Nekoliko godina unazad među domaćicama vode se ozbiljne diskusije da li se isplati kuvati sok od paradajza ili je jednostavnije i, pre svega, ekonomičnije kupiti industrijski proizveden sok, pire, kečap.

U pravu su obe strane. Kada se podvuče finansijska crta, ukalkulišu utrošeni kilovat-sati struje i, najvrednija stavka, vreme, domaći proizvod nije povoljniji. S druge strane, nema te fabrike koja može da napravi magični ukus do koga se stiže posle više sati kuvanja paradajza u velikoj šerpi, mešanja drvenom varjačom i sipanja paradajz-soka u flaše, koje se utople i o kojima se brine nekoliko dana kao da je reč o bebama.

(Foto Pixabay)

Ovog leta gledali smo nemile scene povrtara s juga Srbije, koji su nezadovoljni otkupnim cenama bacali jedre i sočne crvene plodove, a građani se, gurajući se, otimali da ih pokupe.

Paradajz potiče iz Južne Amerike i pretpostavlja se da je na tle Evrope stigao sa španskim moreplovcima koji su otkrivali nove kontinente. U prirodnom staništu raste kao višegodišnja biljka, ali se kultivacijom u većem delu sveta uzgaja u jednogodišnjem ciklusu. Ima ga sitnog, krupnog, u spektru boja od žute do tamnocrvene.

Najaviše se gaji u plastenicima pa je dostupan svih 12 meseci u toku godine. Mnogi se kunu da takav plod nije ni prineti pravom, domaćem paradajzu koji je uzreo na suncu.

Prvo gajen za ukras

Trebalo je da prođe više od 100 godina dok plod iz semena koji su doneli moreplovci iz Novog sveta nije počeo da se koristi u kuhinjama, najpre Italije, Španije, Portugala. Zanimljivo je da je paradajz na Starom kontinentu prvo gajen za ukras. Prvi zapis o zlatnoj jabuci (pomo d’oro) dao je botaničar Pjetro Andrea Matioli 1544. godine. Opisao ga je zlatnožutom bojom i da je veličine poput trešnje. Tek deset godina kasnije, 1554, piše o crvenom paradajzu. Prva slika paradajza iz srednjeg veka datira iz 1646. godine. Za zbornik franjevačkog manastira u Sevilji španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo naslikao je „Kuhinju anđela”, na kojoj su prikazani anđeli kako spremaju obrok od paradajza i plavog patlidžana.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.