Satiranje oko satire

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. jula – Vrlo neprikladno – izraz je kojim Amerikanci, gotovo bez izuzetka, reaguju na karikaturu koja predsedničkog kandidata Baraka Obamu i njegovu suprugu Mišel prikazuje onako kako ih žigošu njihovi protivnici. Iste reči ne znače, međutim, istovetnost mišljenja: jedni smatraju da je neprikladan crtež na naslovnoj strani magazina „Njujorker”, a drugi tvrde da je neprikladno – samo reagovanje na satiričnu ilustraciju.

Odavno neki medijski prikaz nije ovde izazvao takvu buru: da se nezadovoljstvo objedinjava u – drastično različitom doživljaju efekata jedne slike. Čuje se, tako: i da je karikatura Barija Blita „grdno naudila” Obami kao i da će „srubiti izmišljotine” koje kruže o prvom crncu sa ozbiljnim izgledima da postane šef Bele kuće…

Da podsetimo: na „spornoj” ilustraciji je, u ambijentu predsedničkog ovalnog kabineta, Obama nacrtan s turbanom, a Mišel s kalašnjikovom, dok u kaminu gori američka zastava i na zidu stoji portret Osame bin Ladena. Hoće reći: Americi preti da joj na čelo države dođe musliman koji je, zajedno sa suprugom, sklon islamističkom terorizmu.

Ovakve glasine o Obami poturaju njegovi neprijatelji, a urednik „Njujorkera” Dejvid Remnik objašnjava da se karikatura, naslovljena sa „Politika straha”, ruga takvim verzijama a ne da im povlađuje. „Ne treba potcenjivati inteligenciju Amerikanaca, većini će biti jasan naš pristup, da smo samo ilustrovali laži o Obami i njegovoj supruzi”, dodao je, uz napomenu da mu nije jasno kako neko ne bi shvatio da se „radi o šali kad je naslikano da američka zastava gori u ovalnom kabinetu”.

Obrazloženje deluje logično, ali su složena realnost i emocije često „izvan logike”. Analitičari mnjenja slute da će Blitova karikatura prerasti u „hit antiobamista”, da će se uskoro pojaviti na majicama, da neće silaziti sa udarnih mesta alternativnih internetskih sajtova, pa i da bi osuda laži na njoj mogla da postane sirovina „u fabrikama istine” njegovih političkih protivnika.

Navodno, ljute se i oni koji osporavaju Obamu. „Karikatura je usmerena na to da konzervativce predstavi kao rasističke neznalice i, u suštini, prokaže kao moronsku svaku kritiku na račun Obame”, izvod je iz jednog članka u mesečniku „Ameriken spektejtor”.

Obama lično nije prokomentarisao karikaturu, ali ju je predstavnik njegovog štaba osudio kao „neukusnu i uvredljivu” (što su reči koje je upotrebio i štab njegovog rivala Džona Mekejna, koji u novonastaloj situaciji verovatno nalazi i neku prednost za sebe). „Njujorker možda misli da je bio satiričan prema desničarskim kritičarima Obame, ali većina čitalaca će karikaturu doživeti kao neukusnu i uvredljivu, a i mi takođe”, saopštio je portparol čikaškog političara Bil Barton.

Nekoliko eksperata se nije složilo s takvim reagovanjem. „Bolje bi učinili da su ilustraciju pohvalili”, smatra jedna od koleginica, po struci, autora karikature.

Hroničari podsećaju da „Njujorker”, na koji je godišnje pretplaćeno oko milion čitalaca, ima „probranu, intelektualnu publiku, liberalne orijentacije”, kojoj će biti već na prvi pogled jasno da se radi o satiri na račun predrasuda o Obami. Da, ali „naše društvo je puno potajno pothranjivane zlovolje i ličnih predrasuda”, konstatuje analitičar „Vašington posta”, sugerišući da bi „neelitni” deo stanovništva mogao da satiričnu karikaturu doživi kao stvarni portret predsedničkog kandidata.

Anketa nedeljnika „Njusvik” je ovih dana pokazala da u glavama građana još nisu do kraja razjašnjene predstave o Obami. Čak 26 odsto ispitanika je reklo da je on musliman, njih 39 odsto je kazalo da je pohađao islamsku školu, a 12 postotaka misli i da se prilikom učlanjenja u Senat zakleo držeći ruku na Kuranu, a sve to nije tačno. Hrišćanin je.

Poduže je, međutim, na „meti” ovdašnjih „tradicionalističkih” krugova koji u njegovom usponu vide niz „opasnosti”. Uz ostalo, zato – što ugrožava dosadašnji monopol belačke većine, što su mu i otac i očuh bili islamskog korena, što mu je srednje ime Husein, što je njegova supruga nedavno izjavila da se „prvi put ponosi Amerikom”, što je njegov donedavni sveštenik držao „rasno zapaljive” propovedi, što je „suviše popustljiv” prema spoljnim neprijateljima…

U takvim okolnostima, ilustracija je trebalo da bude jasnija, izjavio je dnevniku „Politiko” Nik Anderson, dobitnik Pulicerove nagrade i predsednik nacionalnog udruženja uvodničarskih karikaturista. Po njemu, crtež bi bio „jači” da je prikazao „kako ga pravi, ili zamišlja, Obamin neprijatelj”. „Satiranja” oko satire će potrajati. Posmatračima se čini da je glavni „problem” u okolnosti da je karikatura na koricama magazina, koju će mnogi videti na prodajnim pultovima pa bi – bez čitanja s njom samo posredno povezane reportaže i ne znajući karakter „Njujorkera” – mogli da zaključe da ona predstavlja „pravog Obamu”.

Široka rasprava, koja se juče ispostavila kao jedna od tema dana na glavnim televizijama, pomaže da se izbegnu brzopletosti i pojednostavljivanja. Upućuje – publiku da površne utiske provere čitanjem „Njujorkera” i tako, uz ostalo, povećaju njegov tiraž.