Сатирање око сатире

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. јула – Врло неприкладно – израз је којим Американци, готово без изузетка, реагују на карикатуру која председничког кандидата Барака Обаму и његову супругу Мишел приказује онако како их жигошу њихови противници. Исте речи не значе, међутим, истоветност мишљења: једни сматрају да је неприкладан цртеж на насловној страни магазина „Њујоркер”, а други тврде да је неприкладно – само реаговање на сатиричну илустрацију.

Одавно неки медијски приказ није овде изазвао такву буру: да се незадовољство обједињава у – драстично различитом доживљају ефеката једне слике. Чује се, тако: и да је карикатура Барија Блита „грдно наудила” Обами као и да ће „срубити измишљотине” које круже о првом црнцу са озбиљним изгледима да постане шеф Беле куће…

Да подсетимо: на „спорној” илустрацији је, у амбијенту председничког овалног кабинета, Обама нацртан с турбаном, а Мишел с калашњиковом, док у камину гори америчка застава и на зиду стоји портрет Осаме бин Ладена. Хоће рећи: Америци прети да јој на чело државе дође муслиман који је, заједно са супругом, склон исламистичком тероризму.

Овакве гласине о Обами потурају његови непријатељи, а уредник „Њујоркера” Дејвид Ремник објашњава да се карикатура, насловљена са „Политика страха”, руга таквим верзијама а не да им повлађује. „Не треба потцењивати интелигенцију Американаца, већини ће бити јасан наш приступ, да смо само илустровали лажи о Обами и његовој супрузи”, додао је, уз напомену да му није јасно како неко не би схватио да се „ради о шали кад је насликано да америчка застава гори у овалном кабинету”.

Образложење делује логично, али су сложена реалност и емоције често „изван логике”. Аналитичари мњења слуте да ће Блитова карикатура прерасти у „хит антиобамиста”, да ће се ускоро појавити на мајицама, да неће силазити са ударних места алтернативних интернетских сајтова, па и да би осуда лажи на њој могла да постане сировина „у фабрикама истине” његових политичких противника.

Наводно, љуте се и они који оспоравају Обаму. „Карикатура је усмерена на то да конзервативце представи као расистичке незналице и, у суштини, прокаже као моронску сваку критику на рачун Обаме”, извод је из једног чланка у месечнику „Америкен спектејтор”.

Обама лично није прокоментарисао карикатуру, али ју је представник његовог штаба осудио као „неукусну и увредљиву” (што су речи које је употребио и штаб његовог ривала Џона Мекејна, који у новонасталој ситуацији вероватно налази и неку предност за себе). „Њујоркер можда мисли да је био сатиричан према десничарским критичарима Обаме, али већина читалаца ће карикатуру доживети као неукусну и увредљиву, а и ми такође”, саопштио је портпарол чикашког политичара Бил Бартон.

Неколико експерата се није сложило с таквим реаговањем. „Боље би учинили да су илустрацију похвалили”, сматра једна од колегиница, по струци, аутора карикатуре.

Хроничари подсећају да „Њујоркер”, на који је годишње претплаћено око милион читалаца, има „пробрану, интелектуалну публику, либералне оријентације”, којој ће бити већ на први поглед јасно да се ради о сатири на рачун предрасуда о Обами. Да, али „наше друштво је пуно потајно потхрањиване зловоље и личних предрасуда”, констатује аналитичар „Вашингтон поста”, сугеришући да би „неелитни” део становништва могао да сатиричну карикатуру доживи као стварни портрет председничког кандидата.

Анкета недељника „Њусвик” је ових дана показала да у главама грађана још нису до краја разјашњене представе о Обами. Чак 26 одсто испитаника је рекло да је он муслиман, њих 39 одсто је казало да је похађао исламску школу, а 12 постотака мисли и да се приликом учлањења у Сенат заклео држећи руку на Курану, а све то није тачно. Хришћанин је.

Подуже је, међутим, на „мети” овдашњих „традиционалистичких” кругова који у његовом успону виде низ „опасности”. Уз остало, зато – што угрожава досадашњи монопол белачке већине, што су му и отац и очух били исламског корена, што му је средње име Хусеин, што је његова супруга недавно изјавила да се „први пут поноси Америком”, што је његов донедавни свештеник држао „расно запаљиве” проповеди, што је „сувише попустљив” према спољним непријатељима…

У таквим околностима, илустрација је требало да буде јаснија, изјавио је дневнику „Политико” Ник Андерсон, добитник Пулицерове награде и председник националног удружења уводничарских карикатуриста. По њему, цртеж би био „јачи” да је приказао „како га прави, или замишља, Обамин непријатељ”. „Сатирања” око сатире ће потрајати. Посматрачима се чини да је главни „проблем” у околности да је карикатура на корицама магазина, коју ће многи видети на продајним пултовима па би – без читања с њом само посредно повезане репортаже и не знајући карактер „Њујоркера” – могли да закључе да она представља „правог Обаму”.

Широка расправа, која се јуче испоставила као једна од тема дана на главним телевизијама, помаже да се избегну брзоплетости и поједностављивања. Упућује – публику да површне утиске провере читањем „Њујоркера” и тако, уз остало, повећају његов тираж.