Jesen podseća na zaboravljene mere

U jednoj ruci drži kišobran, u drugoj tašnu i čeka da stigne autobus. Cupka nogom, zakopčava kožnu jaknu i pravilno namešta zaštitnu masku, ukrašenu šljokicama.

– Miriše na zimu, ma ne pitajte me ništa, jedva sam se jutros probudila – žali se mlada sugrađanka koju smo sreli na autobuskom stajalištu. Vozilo stiže, a unutra igla nema gde da padne.

– Ko još šeta po ovakvom vremenu? Hladno, sumorno, a svima se žuri – dodaje sredovečna gospođa i odmahuje rukom.

Ulicama ubrzano promiču građani, a mnogi su pronašli utočište u kafićima i restoranima. Mere se poštuju, nervozno pričaju konobari, a njihovi gosti samo odmahuju rukom, mrmljajući sebi u bradu – ma, dokle više sa tim pitanjem? Brojevi su sve crnji i crnji, a o pooštravanju mera protiv širenja korone i kovid sertifikatima priča se sve glasnije. Neki kao da ne žele da se pomire sa činjenicom da je smrtonosni virus i dalje deo naše svakodnevice.

– Ja ne mogu više! Vakcinisao sam se i poštujem mere, ali da baš ne izlazim iz stana, ne mogu – žali se Miloš, student ekonomije, i dodaje da će primiti i treću dozu cepiva. Njegovi vršnjaci, iskren je mladić, koji su se vakcinisali protiv virusa, mogu da se nabroje na prste jedne ruke.

– Oklevaju ili jednostavno odbijaju da se vakcinišu. Moj utisak je da devojke prednjače u toj odluci, bar je tako u mom društvu, ali ne tvrdim da je to pravilo – kaže.

O merama zaštite i vakcinaciji, smatraju neki Beograđani, tek će biti govora zato što sutra uveče zvanično počinje jesen. I mnoge ljude ona s razlogom podseća na gužvu u zatvorenim objektima, maske, redove, razmišljanje o tome da li se sme ući u zatvoren objekat ili je potrebno sačekati da neko izađe. O svemu ovome trebalo je misliti i prethodnih meseci, ali vreli letnji dani učinili su da se opustimo.

– Lako je bilo u toku letnjih dana. Nisu ljudi poštovali mere, naročito mlađi, ali bar su provodili vreme pod vedrim nebom, pa i hajde. A sada, ako ne pripaze, dok budu boravili u zatvorenom, biće gadno – razmišlja naglas penzioner Velibor N. koji se naoružao maskom i rukavicama.

Među sugrađanima i sugrađankama, kako smo se uverili, ima onih koji se trude da pronađu „zlatnu sredinu”. Ne odustaju od druženja, ali ni ne zalaze u zatvorene objekte, osim ako baš ne moraju. Zauzeli mesta u baštama lokala, zakopčani do grla, smeškaju se i piju kafu.

– Ne osećam se prijatno kada se nalazim u zatvorenoj prostoriji u kojoj ima mnogo ljudi. Sedeću napolju, sve dok vremenske prilike dopuštaju – priča sugrađanka koju smo sreli u bašti poznatog hotela.