Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pančevački most između rušenja i obnove

Saobraćajna veza desne i leve obale Dunava biće porušena jer je oštećena do samog temelja i sanacija se ne isplati, najavio je Zoran Drobnjak, v. d. direktora JP „Putevi Srbije”
(Фото З. Анастасијевић)

Bure mostove obično ruše, a da li bi jedna – ona podignuta u javnosti – Pančevački most mogla da spase? Mnogo prašine uskovitlala je najava Zorana Drobnjaka, v. d. direktora JP „Putevi Srbije”, da će ta saobraćajna veza desne i leve obale Dunava biti porušena jer je oštećena do samog temelja i sanacija se ne isplati. Takav stav o rušenju „Pančevca” Drobnjak je izneo i sredinom avgusta.

Mnoge nisu ubedile njegove reči. Među protivnicima te ideje je i Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji smatra da Pančevački most ne može i ne treba da se ruši, nego da se obnovi.

– O eventualnom rušenju mosta moglo bi da se govori da je izgrađen most kod Vinče kojim bi opasne materije vozom išle ka Pančevu. Sada, kada takve saobraćajne veze nema, ne može da se napravi most na drugom mestu osim na onom gde je već pozicioniran „Pančevac”, zbog tunela Karaburma, koji ne može da se pomera. I šta ćete da radite sa saobraćajem ako srušite taj most, kako ljudi da prelaze na levu obalu Dunava? – pita Ignjatović.

Slične logike uvek su se držali i u gradu i državi. Kad bi građani tražili obnovu tog mosta preko Dunava, jer su smatrali da su pojedini njegovi delovi čak i nebezbedni, iz grada i države su odgovarali da to jeste planirano, ali ne pre nego što bude izgrađen most na Adi Huji da bi postojala veza između dve obale reke. Ali, početak gradnje tog mosta i dalje se odlaže.

Umesto Ade Huje, međutim, Drobnjak sad, kao o zameni za „Pančevac”, govori o mostu koji bi bio podignut u njegovoj blizini, na lokaciji koju nije precizirao, za razliku od cene, koja jeste poznata – 200 miliona evra. Dok novi most ne bude izgrađen, „Pančevac” će se i dalje koristiti, objasnio je Drobnjak, što znači da prekida u saobraćaju s jedne na drugu stranu Dunava neće biti ni u jednom trenutku.

To ne rešava dilemu da li je most potrebno rušiti ili ga je bolje rekonstruisati. Prema rečima prvog čoveka „Puteva Srbije”, kada most ima više od 60 godina, kao što je to slučaj sa Pančevačkim, sanacije se vrlo retko rade.

– To smo uradili na „Gazeli”, na mostu koji je bio star 30 godina, i to je koštalo 55 miliona evra, jer nije postojala alternativa niti mesto za novi most – istakao je za portal „Biznis” Drobnjak koji ni u toj ni u drugim izjavama za medije nije precizirao na osnovu čije stručne procene je „Pančevcu” presuđeno niti koliko bi rušenje koštalo.

Ignjatović je drugačijeg mišljenja. Saobraćajni institut CIP izradio je još 2006. projekat za rekonstrukciju Pančevačkog mosta, koja je odobrena godinu dana kasnije, ali osim radova na čeličnoj konstrukciji, kako tvrdi, ništa više nije ni pipnuto.

– Iza tog CIP-ovog projekta više ne bih mogao da stanem posle toliko godina jer se stanje mosta promenilo, sigurno je gore, više je oštećen i mora da se radi novi projekat za obnovu. Most nikako ne treba rušiti, nego obnoviti, i to je sasvim izvodljivo – izričit je Ignjatović.

Da rušenje ne sme da bude konačno rešenje smatra Ljuba Kostić, građevinski inženjer, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO. On je nedavno za naš list ovako obrazložio svoje mišljenje:

– Škola koju smo mi učili – nikada ne rušimo, već dodajemo. Pogotovu što je Beograd deficitaran s mostovima. Zato je nezamislivo da se sklanja bilo koji od njih, naročito „Pančevac”. Uostalom, Pančevački most, ukoliko bi se pojačali stubovi, mogao bi da se proširi za dodatne trake. On ima odličnu lokaciju i prilazne puteve. Domaćinsko ponašanje bilo bi da se uradi ojačavanje i proširivanje Pančevačkog mosta i to tako da ta rekonstrukcija bude bez prekida saobraćaja preko njega. Beograd ima odlične inženjere za tako nešto – izričit je Kostić.

(Foto D. Jevremović)

Grad: nije naša nadležnost

Sudbina „Pančevca” nije u nadležnosti Beograda, nego resornog ministarstva i „Puteva Srbije”, kaže za naš list Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. On podseća da je u planu šinskih sistema Beograda predviđeno da se uz postojeći most izgradi paralelna konstrukcija kojom bi se kretao tramvaj.

– Ako se ispostavi da je isplativije rušiti, a ne obnavljati most, onda bi nova veza preko Dunava na tom mestu trebalo bude most i za kolski saobraćaj i šine za tramvaje i vozove, ali da ima i biciklističku i pešačku stazu – smatra Stojčić.

Sagrađen, porušen, obnovljen

– Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle.

– Aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata. Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika.

– Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja.

– Obnova za koju je bila zadužena Crvena armija počela je u jesen 1945. Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. Beograđane je služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan. Ova saobraćajnica ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac”.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из Британије
Када је изграђена Ајфелова кула била је ружна већини Парижана. Захтевали су да одмах буде уклоњена. Фијакер никако не може да се пореди са савременим колима. Стари мост је историјски споменик индустријске епохе и друштва прошлости зато тако и изгледа. У своје време био је врхунац техничког достигнућа. Гледано ван садржаја некоме ружан, некоме прелеп у зависности колики је увида у сторију, друштво и време када је грађен.
Франкенштајн к'о кутија
Мост преко Дунава, неколико стотина метара низводно од постојећег Панчевачког моста, предвиђено је да буде изграђен још 2005-2007, и то у документу плана развоја Града Београда 2005-2010. Уместо тога план је промењен и саграђен је Пупинов мост, који нити је железнички, нити представља оптималну везу центра Београда са Панчевом, односно Зрењанином (главним градовима Јужног и Средњег Баната). Панчевачи мост не треба рушити, али треба хитно! започети градњу новог вишенаменског моста преко Аде Хује.
bata
jedno je sigurno, taj most je veoma ružan.
Иван Грозни
Како то да у Будимпешти или Њујорку не руше мостове који су изграђени још у претпрошлом веку?
Kopčanje pozadi
@Sanja slažem se, ovaj most više nije važan, pogotovu od kad sam se preselio iz Borče. Možda bi komentar bio drugačiji da živite na levoj obali?
Sanja
Zato sto mostovi u Budimpestu su lepi dok u Nju Jorku su veoma korisni a i bili skupi za izgradnju. Ovaj most nije ni jedno ni drugo.
Оки Доки
Да иде према Н.Београду, био би изграђен већ одавно. Као Пупинов мост, преко кога иде далеко мање возила него преко Панчевца. Али, када је за Н.Београд...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.