Pančevački most između rušenja i obnove

Bure mostove obično ruše, a da li bi jedna – ona podignuta u javnosti – Pančevački most mogla da spase? Mnogo prašine uskovitlala je najava Zorana Drobnjaka, v. d. direktora JP „Putevi Srbije”, da će ta saobraćajna veza desne i leve obale Dunava biti porušena jer je oštećena do samog temelja i sanacija se ne isplati. Takav stav o rušenju „Pančevca” Drobnjak je izneo i sredinom avgusta.

Mnoge nisu ubedile njegove reči. Među protivnicima te ideje je i Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji smatra da Pančevački most ne može i ne treba da se ruši, nego da se obnovi.

– O eventualnom rušenju mosta moglo bi da se govori da je izgrađen most kod Vinče kojim bi opasne materije vozom išle ka Pančevu. Sada, kada takve saobraćajne veze nema, ne može da se napravi most na drugom mestu osim na onom gde je već pozicioniran „Pančevac”, zbog tunela Karaburma, koji ne može da se pomera. I šta ćete da radite sa saobraćajem ako srušite taj most, kako ljudi da prelaze na levu obalu Dunava? – pita Ignjatović.

Slične logike uvek su se držali i u gradu i državi. Kad bi građani tražili obnovu tog mosta preko Dunava, jer su smatrali da su pojedini njegovi delovi čak i nebezbedni, iz grada i države su odgovarali da to jeste planirano, ali ne pre nego što bude izgrađen most na Adi Huji da bi postojala veza između dve obale reke. Ali, početak gradnje tog mosta i dalje se odlaže.

Umesto Ade Huje, međutim, Drobnjak sad, kao o zameni za „Pančevac”, govori o mostu koji bi bio podignut u njegovoj blizini, na lokaciji koju nije precizirao, za razliku od cene, koja jeste poznata – 200 miliona evra. Dok novi most ne bude izgrađen, „Pančevac” će se i dalje koristiti, objasnio je Drobnjak, što znači da prekida u saobraćaju s jedne na drugu stranu Dunava neće biti ni u jednom trenutku.

To ne rešava dilemu da li je most potrebno rušiti ili ga je bolje rekonstruisati. Prema rečima prvog čoveka „Puteva Srbije”, kada most ima više od 60 godina, kao što je to slučaj sa Pančevačkim, sanacije se vrlo retko rade.

– To smo uradili na „Gazeli”, na mostu koji je bio star 30 godina, i to je koštalo 55 miliona evra, jer nije postojala alternativa niti mesto za novi most – istakao je za portal „Biznis” Drobnjak koji ni u toj ni u drugim izjavama za medije nije precizirao na osnovu čije stručne procene je „Pančevcu” presuđeno niti koliko bi rušenje koštalo.

Ignjatović je drugačijeg mišljenja. Saobraćajni institut CIP izradio je još 2006. projekat za rekonstrukciju Pančevačkog mosta, koja je odobrena godinu dana kasnije, ali osim radova na čeličnoj konstrukciji, kako tvrdi, ništa više nije ni pipnuto.

– Iza tog CIP-ovog projekta više ne bih mogao da stanem posle toliko godina jer se stanje mosta promenilo, sigurno je gore, više je oštećen i mora da se radi novi projekat za obnovu. Most nikako ne treba rušiti, nego obnoviti, i to je sasvim izvodljivo – izričit je Ignjatović.

Da rušenje ne sme da bude konačno rešenje smatra Ljuba Kostić, građevinski inženjer, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO. On je nedavno za naš list ovako obrazložio svoje mišljenje:

– Škola koju smo mi učili – nikada ne rušimo, već dodajemo. Pogotovu što je Beograd deficitaran s mostovima. Zato je nezamislivo da se sklanja bilo koji od njih, naročito „Pančevac”. Uostalom, Pančevački most, ukoliko bi se pojačali stubovi, mogao bi da se proširi za dodatne trake. On ima odličnu lokaciju i prilazne puteve. Domaćinsko ponašanje bilo bi da se uradi ojačavanje i proširivanje Pančevačkog mosta i to tako da ta rekonstrukcija bude bez prekida saobraćaja preko njega. Beograd ima odlične inženjere za tako nešto – izričit je Kostić.

Grad: nije naša nadležnost

Sudbina „Pančevca” nije u nadležnosti Beograda, nego resornog ministarstva i „Puteva Srbije”, kaže za naš list Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. On podseća da je u planu šinskih sistema Beograda predviđeno da se uz postojeći most izgradi paralelna konstrukcija kojom bi se kretao tramvaj.

– Ako se ispostavi da je isplativije rušiti, a ne obnavljati most, onda bi nova veza preko Dunava na tom mestu trebalo bude most i za kolski saobraćaj i šine za tramvaje i vozove, ali da ima i biciklističku i pešačku stazu – smatra Stojčić.

Sagrađen, porušen, obnovljen

– Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle.

– Aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata. Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika.

– Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja.

– Obnova za koju je bila zadužena Crvena armija počela je u jesen 1945. Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. Beograđane je služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan. Ova saobraćajnica ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac”.