Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ODGOVORNOST ZA JAVNO IZGOVORENU REČ

Internet Srbije u „Kući slobode”

Суспендовани твитер налог некадашњег председника САД (Фото EPA&EFE& M. Reynolds()

Nemojte psovati, vređati druge, lagati, pretiti ili biti nasilni. Ne učestvujete u ogovaranju i širenju tračeva. Pre nego što se upustite u komentar aktuelnog događaja ili pojave, zapitajte se da li znate sve činjenice. Sve ono što ne biste nekome rekli u lice nemojte pisati ni onlajn. Poštujte privatnost, ne objavljujte lične podatke, ni svoje ni tuđe.

Ovih pet stavki polovina su dekaloga o ponašanju na internetu, poznatijeg kao netiket (netiquette). I samo letimičan pogled na sadržaje društvenih mreža pokazuje da „mrtvo slovo” postoji i u virtuelnom svetu, a ne samo na papiru. Javni govor u digitalnom prostoru postao je opterećen mržnjom, optužbama, diskvalifikacijama i diskriminacijom, a sav taj sadržaj se preliva u realan život. Pred tim toksičnim talasom opravdano je pitanje – da li smo se svi skupa zapleli u mreže kojima smo verovali da ćemo izloviti više slobode.

Kako je to dobro zapazila Jelena Kleut, profesorka komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bespoštedna borba za klikove, lajkove i šerove dovela je do utrkivanja u što radikalnijim stavovima i što opscenijem jeziku – čitav sistem podešen je tako da ekstremi privlače pažnju, čime stiču moć da se viralno šire.

Politikolog Stefan Milosavljević ističe da biznis model kompanija kao što su „Gugl”, „Fejsbuk”, „Tviter” i njima slične direktno zavisi od broja korisnika i vremena koje provode na društvenoj mreži. Zato je dobrodošao svako ko može da privuče pažnju, svakakav sadržaj oko koga se okuplja publika.

– Pažnja se hrani sve jačim dozama senzacionalizma i radikalizacije. Na primeru Donalda Trampa videli smo da na to nisu imuni ni predsednici država, a on nije usamljen primer. Bez provere i kontrole, takvi istupi lako se izrode u verbalno nasilje, poplavu izmišljotina i raznih zavera. A najgore je što će sve to mnogi korisnici smatrati za kredibilan izvor – kaže za „Politiku” Milosavljević.

Upravo je Trampova ekskomunikacija s „Tvitera”, potom i sa „Jutjuba” i „Fejsbuka”, raspalila globalnu raspravu o tome gde su limiti slobode govora na društvenim mrežama. Uz pitanje da li pomenute komercijalne kompanije mogu da donose odluke o nečijem izgonu iz virtuelnog sveta, ili bi to pravo moralo da bude u domenu javnih institucija.

– Smatram da država na neki način treba da uredi društvene mreže. Pritom, ne mislim na izvršnu vlast, već na regulatorna tela koja tu ulogu mogu da izvrše samo ako su nezavisna. U nedemokratskom kontekstu svako regulisanje lako se izvrgne u ograničavanje, pa i gušenje slobode. Proklamovana kontrola poštovanja etičkih kodeksa biva zloupotrebljena da se onemoguće svi koji drugačije misle, koji dovode u pitanje poteze vlasti. Umesto da cilj bude razgraničenje istine i laži, nadzor se svodi na suzbijanje aktivnosti na društvenim mrežama koje su uperene protiv režima – upozorava naš sagovornik, uz napomenu da je na mnoštvu primera pokazano da su socijalne mreže bile rezervoar i zborno mesto demokratskog naboja u društvu, odakle se kretalo u akciju u realnom svetu.

Prevratnički potencijal virtuelnog povezivanja, informisanja i organizovanja nije promakao režimima sklonim čvrstoj kontroli građana. Kina je tako kreirala „autokefalni” internet (mnogi kažu da se zapravo radi o internetu, zatvorenoj mreži) pa iz te zemlje nije moguće imati pristup mnoštvu sadržaja „na globalu”, što dramatično snižava nivo digitalnih prava korisnika. Taj primer „sajber-suvereniteta” nadahnuo je još neke države, u prvom redu Rusiju, a poznati su i slučajevi da su pojedine zemlje u kriznim unutrašnjim situacijama posegnule za „gašenjem” interneta.

Monitoringom slobode interneta bave se respektabilne međunarodne nevladine organizacije fokusirane na stanje ljudskih prava. Jedna od takvih je „Fridom haus” (Kuća slobode), u čijem se izveštaju za period od 1. juna 2020. do 31. maja 2021. prvi put našla i Srbija, među 70 zemalja iz svih delova sveta. U „premijernom” nastupu svrstani smo u države sa slobodnim internetom.

– Prema kriterijumima i metodologiji „Fridom hausa”, osvojili smo 71 bod, što je bilo dovoljno da se nađemo u grupi 18 država sa slobodnim internetom, koju predvode Island sa 96 i Estonija sa 94 boda – kaže Bojan Perkov iz Šer fondacije, koji je na izveštaju neposredno sarađivao sa „Fridom hausom”. Kako ističe, naš plasman u „gornji dom” utoliko je značajniji što je ovo 11. uzastopna godina u kojoj se beleži globalni pad slobode interneta.

Direktor Šer fondacije Danilo Krivokapić skreće pažnju da smo pregršt bodova dobili zbog široke dostupnosti interneta i činjenice da u Srbiji nema filtriranja i blokiranja veb-stranica, čime ne može da se pohvali dobar deo sveta.

– Lošije smo ocenjeni po pitanju pritiska kojim su izloženi novinari i aktivisti na mrežama. A bilo je i tehnoloških napada na sajtove, pa i pretnji, zbog pisanja o temama na koje su vlasti osetljive – navodi Krivokapić.

Na pitanje kako osujetiti širenje govora mržnje, nedoličnog rečnika i dezinformacija svake vrste, direktor Šer fondacije kaže da, iako se masovno koristi, veštačka inteligencija neće rešiti taj problem.

– Ne postoje softveri koji će detektovati i markirati sve takve sadržaje. Mora se raditi na digitalnom opismenjavanju građana, da shvate kako funkcioniše internet, kako se informacije dele i odakle se plasiraju i sa kakvim namerama. A što se tiče elementarne pristojnosti u objavama i komunikaciji – nužno je da razumeju da je onlajn prostor javni prostor. Ako nekog vređate na društvenoj mreži, to je kao da ga vređate na ulici – zaključuje Danilo Krivokapić.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
На јутјубу (и твитеру од којег сам одустао пре годину дана) се не може више написати слободан коментар. Не псовачки или претећи, већ коментар слободан лажне "политичке коректности". Аутори јутјуб канала често тврде да не бришу они коментаре гледалаца већ "алгоритам" то јест програмско препознавање непожељног садржаја. Право питање је које су то друштвене структуре које са Балкана објасне програмерима у САД шта је овде и по чијој самовољи "не/коректан" говор и не/подобно мишљење.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.