Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: KRISTIJAN ŠMIT, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini

Siguran sam da će se Srbi vratiti u institucije BiH

Nijedan zakon na svetu ne krivi niti može kriviti narod, samo pojedince. I zato bih predložio da svi zajedno sednemo i razmislimo šta je naš zadatak, kako da povedemo mlađe generacije putem pomirenja
(Фото EPA-EFE/FEHIM DEMIR)

Ja insistiram da se svi vrate u institucije, ali to nije moja obaveza. Povratak je obaveza onih koji su izabrani da rade u korist naroda. Bojkot je znak političke slabosti, a ne znak političkog doprinosa, kaže u razgovoru za „Politiku” Kristijan Šmit, novi visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, komentarišući odluku Banjaluke da njeni politički predstavnici ne učestvuju u radu institucija BiH dok se ne povuče odluka Valentina Incka kojom je nametnuo izmene Krivičnog zakona kojima je kao krivično delo uvedeno negiranje genocida i ratnih zločina.

Kako planirate da rešite ovo pitanje?

Ja sam siguran da će se oni priključiti, odnosno vratiti u institucije i tamo izraziti svoj politički stav. Ukoliko to ne urade, koga će imati za političke taoce? Ljude – mlade i stare, sve one koji očekuju poboljšanje okolnosti u kojima žive. Mislim da postoje neke mogućnosti da sarađujemo, ne kroz javna izjašnjavanja, već radeći na pitanjima koja treba rešavati.

Vaš prethodnik je praktično izazvao krizu nametanjem ovog zakona. Da li bi on mogao biti povučen jer nije bio korak ka pomirenju naroda u BiH?

Mislim niko od nas ne želi da genocid ili ratni zločini budu hvaljeni. Svi treba da poznajemo prošlost da bismo radili za bolju budućnost. Nijedan zakon na svetu ne krivi niti može kriviti narod, samo pojedince. I zato bih predložio da svi zajedno sednemo i razmislimo šta je naš zadatak, kako da povedemo mlađe generacije putem pomirenja. Tako da prošlost ostane u prošlosti, a ne u budućnosti.

Republika Srpska vas ne prihvata kao visokog predstavnika jer, kako kažu, vi za njih ne postojite, pošto nemate mandat Ujedinjenih nacija. Na čemu bazirate uverenje u uspeh ako Banjaluka ostane pri ovim stavovima?

Ne mogu da izbegnem da neko ima čudno tumačenje. Ali sam, naravno, veoma samouveren, odnosno siguran da ću imati uspešan mandat. Upravo sam imao razgovore u Beogradu i video sam da ovde postoji spremnost za rad i saradnju s međunarodnom zajednicom. Mene je međunarodna zajednica imenovala i delovaću u okviru svojih nadležnosti.

Kako gledate na rastuću ekonomsku saradnju između Srbije i Republike Srpske? Zašto to u Sarajevu shvataju kao pretnju?

Predložio bih da Bosna i Hercegovina u celini ima blisku ekonomsku saradnju sa svojim susedima. Ali i da Srbija i Bosna i Hercegovina, kao i drugi delovi balkanske šestorke, ekonomski sarađuju. Moja ideja je da inicijativa „Otvoreni Balkan” može na neki način da bude integrisana u ekonomsku saradnju koja postoji u okviru zapadnobalkanske šestorke na njihovom putu ka otvorenoj Evropi. Bosna i Hercegovina neće biti isključena.

Ali Sarajevo okleva da se pridruži inicijativi „Otvoreni Balkan”.

Biti deo inicijative „Otvoreni Balkan“ ne znači da treba negirati mogućnosti saradnje u okviru zapadnobalkanske šestorke, nego je to način da se pomire obe inicijative. Ali to je zasebna odluka. U regionalnu integraciju uključeno je svih šest zemalja, EU i kancelarka Merkel uložili su puno truda i ideja u to.

Ukoliko je razlog za odbijanje očekivana dominacija Srbije u regionalnoj saradnji, to treba videti kao pozivno proaktivno širenje inicijativa za dobrobit svih.

Dakle, vi ste više skloni zapadnobalkanskoj šestorci?

Da, više bih voleo da imamo „Zapadni Balkan 6”. Vidim da inicijativa „Otvoreni Balkan” ubrzava saradnju između zemalja zapadnog Balkana. Dakle, ako bismo mogli nekako produžiti, sa tri na šest država, dodavanjem Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova. To bi bilo najbolje. Ja bih predložio da ovo ne shvatimo ideološki, već da zajedno radimo na pripremi svih ovih država za članstvo u Evropskoj uniji. Dobro iskorišćene inicijative mogle bi otvoriti put ka ekonomskom uspehu za sve.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine osporio je pravo Republici Srpskoj da reguliše vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem i šumama na svojoj teritoriji, a u vezi s izgradnjom hidroelektrane „Buk Bijela”. Takva odluka izazvala je nezadovoljstvo u Banjaluci.

Ja sam nezadovoljan jer zakonodavstvo na državnom nivou, koje je pozvano da reguliše ovu oblast, to nije uradilo. Ja, kao neko ko je radio na reformi zakonodavstva u vezi sa šumama u Nemačkoj, znam koliko je to komplikovano pitanje.

Međutim, ovakav položaj Bosne i Hercegovine zahteva aktivnost države, a nakon toga se može govoriti o integraciji interesa entiteta, kantona i opština. Ali je osnovno da mora postojati zakon na državnom nivou. U međuvremenu, svi bi trebalo da poštuju ovu odluku Ustavnog suda.

Dakle, ne treba se žaliti, nego raditi na tome da se nađe zakonsko rešenje. Hajde da sednemo zajedno na državnom nivou i u državnom parlamentu i institucijama i pronađemo praktično i razumno rešenje.

Vaša ambicija, kao i vaših prethodnika, jeste da približite Bosnu i Hercegovinu Evropskoj uniji. Mislite li da je za put Bosne i Hercegovine ka EU nužno smanjiti nadležnosti Republike Srpske, što se tvrdi u Banjaluci?

Iskreno, osećam da ima previše priče u stilu „nisam dobro tretiran” i to je vaš problem. Država se sastoji iz kompromisa i mislim da bi trebalo da postoji jednak uravnotežen pristup, uključujući nadležnosti entiteta. Za sada ne vidim da postoji neki pritisak kad je reč o nadležnosti entiteta. Ja dolazim iz federalne države, Nemačke, i njenih šesnaest saveznih pokrajina sve vreme imaju različita mišljenja o mnogim pitanjima. Kao Bavarac, mogu vam reći da se o tome vodi stalna diskusija.

Zamolio bih i pozvao sve da se ne žale na ovo, već samo da to definišu i da pokušaju da rade na tome. Ali, izazov tokom pristupanja svakako će biti nadležnosti države i nadležnosti entiteta. Za sada, blokada državnih institucija dovodi i do toga da ni entiteti ne mogu normalno da funkcionišu. A ovo je problem. Sedimo i radimo i ne žalimo se. Inače, za sada, kad je reč o pristupanju EU, postoji 14 prioriteta. I to je prostor za ozbiljan rad.

Verujete li da će Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata za ulazak u EU, koji čeka nekoliko godina?

Ono što za sada zabrinjava Evropsku uniju jeste pristup prema ovih 14 prioriteta. Dakle, nije na Evropskoj uniji, već na institucijama BiH, da pokažu da su spremne za takve pregovore, što ja vidim kao izvodljivo. Slažem se s onima koji su prilikom posete Ursule fon der Lajen rekli da će raditi na tome. Vidim dobru priliku.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lakić Miki iz Predvorice
Ovaj Gpspodin Šmit govori o nekoj 6 Državi Kosova koja nije priznata kao i on što nije poslat od strane Ujedinjenih Nacija. Poslali su oni koji su isti priznali Kosova Republjik.
Zoran kostic
Gospodin misli da su se Srbi vratili sa godišnjeg odmora.
milan lala
Gospodina nije imenovala MZ, nego SAD i EU a oni nisu Medjunarodna zajednica nego samo njen mali deo.
zaliv.net
Zasto se Evropa stavlja na stranu ostataka otomanske imperije? Zasto se Srbima ne dozvoli ono sto je dozvoljeno Nemackoj posle 1945? Srbi su se oduvek bolrili za svoj narod i drzavu, za sta su se borile poturice i protiv koga pa se sad favorizuju? Nece to moci ovako, stvarate samo jos jedan konflikt jer Srbinu nece komandovati neko ko se ponosi turskim osvajanjiima tj onima koje smo porazili na kraju. To sta Evropa cini je van pameti !!!
LaCosta
Iz istog razloga kao sto je to uradila 1878. godine. Nemci su 1918. i 1945. bili na kolenima, zato je bilo moguce stvoriti Jugoslaviju. Cim su se podigli dosli su joj glave i zavadili narode po sistemu Divide et impera.
GorD
Шмит- илити последњи трзај Немачке на мућењу односа на Балкану.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.