Bošnjački ded Kulin ban

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 16. jula – Mi Tursku doživljavamo kao svoju majku koja je pre sto godina, zato što je morala, ostavila svoju decu. Sada dolazi da ih vidi, Bosnu kao najstarije dete, ovo albansko što je ojačalo i nas u Sandžaku, kao najmanje i najmlađe dete, koje se najviše voli. Ova poruka glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića samo je eho ranijih poruka reisul-uleme Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini efendije Mustafe Cerića i njegovog zamenika Ismeta efendije Spahića.

Cerićevo često pozivanje na Tursku i njenog sultana Mehmeda Fatiha kao pretka i „prvog vidika” bošnjačkog naroda traje već godinama i uzelo je takve razmere da mu je sarajevski magazin „Dani” nedavno posvetio više od šest strana. I komentar u kojem je posebno naglašeno da on, u stvari, razgrađuje „nacionalni identitet bosanskohercegovačkih muslimana”, čime, u stvari, razgrađuje i trajno deli BiH.

Govoreći na Šestom evroazijskom islamskom veću, pre tri godine, Cerić je, pored ostalog, rekao: „Osećam se ponosnim što danas ovde mogu kazati da se ponosim što sam potomak Mehmeda Fatiha, koji je moje pretke upoznao sa islamom.” Sultana Mehmeda, koji je 1463. godine razorio i osvojio srednjovekovnu bosansku državu, Cerić je pominjao i pre i posle toga. O njemu, Gazi Husrev-begu i Aliji Izetbegoviću je kazao i ovo: „Neka svima bude jasno da mi, dobri Bošnjani, imamo tri lika, tri vidika, kroz koje vidimo sebe i svet oko sebe. Prvi lik i naš vidik je Mehmed Fatih, koji nas je naučio da volimo islam...”

U poistovećivanju Bošnjaka i Turaka, Cerić je, bar na rečima, najdalje otišao početkom septembra 2006. godine. Tada je u Rogatici rekao i ovo: „Ovako kad vas vidim, ne mogu da prepoznam koji je Bošnjak, a koji je Turčin, jer ste svi isti, kao da vas je jedna majka rodila. Ovde moramo biti jedno, ne možemo biti dvoje i zato predlažem da svi mi ovde budemo Turci... I mi jesmo Turci, po našem povesnom sećanju, povesnom određenju, identitetu islama koji su nam Turci doneli. Ali, mi jesmo i Bošnjaci.”

Nekoliko dana kasnije, on je u Mostaru, ponavljajući tezu o tri bošnjačka „lika i tri vidika”, kazao da je bošnjački „ded ban Kulin”. Da ne bi bilo dileme ko je bošnjački praded, pobrinuo se Cerićev zamenik efendija Ismet Spahić. On je nedavno u Kamengradu okupljenom narodu poručio: „Evo nas na mestu gde je džuma-namaz klanjao naš praded sultan Mehmed Fatih još davne 1463. godine.” I istakao da se „sećanjem na Fatiha obeležava suživot koji je doneo u Bosnu”, dodavši da turski sultan „nije srušio nijednu bogomolju, niti je imao logora”.

Profesor sociologije na banjalučkom Pravnom fakultetu dr Braco Kovačević u ovome, i u Cerićevoj izjavi „Turska je naša mati”, vidi „opasno manipulisanje istorijom i istorijskim činjenicama”. On je za naš list kazao: „Cerić je jednom, obraćajući se Bošnjacima, rekao 'islam je naš identitet'. Dakle, njegov cilj je da se bošnjački narod poistoveti sa svojom verom, da mu ona bude nadomestak za naciju.”

Kovačević se ne slaže sa ocenom da Cerić, „turčenjem Bošnjaka i Bosne” deli BiH. „Ako uspe da se Bošnjaci isključivo poistovete sa religijom, onda Cerić neće biti daleko od drugog cilja da se, prema njegovim rečima, 'ništa u BiH ne može praviti bez učešća uleme (sveštenstva), kako u Islamskoj zajednici, tako i izvan nje'. Suštinski, on i njegovi sledbenici teže stvaranju Bosne i Hercegovine u kojoj će muslimani imati odlučujuću reč u svim sferama života”, konstatovao je Braco Kovačević.